Урбанистички хаос

Живот подстанара у Београду има својих предности. Селидбе јесу напорне, али повремена промена краја даје вам прилику да Београд упознате из различитих перспектива. Имао сам прилику да променим већи број углова гледања на нашу метрополу.

У једном периоду сам становао на Медаковићу у улици Игњата Јоба. Био је то крај у коме су некада давно плански изграђене мање зграде са малим становима и пристојно великим зеленим површинама између њих. До времена када сам се ја доселио приватници су веће све те мале зграде надоградили у висину и ширину и попунили све могуће и немогуће просторе између зграда. Терасе суседних зграда су већ биле толико близу једна друге да су комшије могле уз мало напора и храбрости да се рукују из својих станова. Можда и претерујем али не превише.

Пратећи проблем непланске градње је био хронични недостатак простора за паркирање аутомобила. Пренасељеност је осим отежаног кретања често доводила и до конфликтних ситуација када су власници аутомобила покушавали да за себе нађу слободно парче простора. Једног дана, један комшија је доживео срчани удар током таквог сукоба и нажалост дошло је до смртног исхода. То се дешавало пре више од двадесет година а дивља и нерегулисана градња у Београду су од онда настављени у свим крајевима и услови за живот су се континуирано погоршавали.

Нови Београд на коме сада живим (Блок 32) је дуго важио за зону широких булевара са неограниченим простором за паркирање. Та некадашња велика спаваоница Београда, одавно је постала нешто сасвим друго. Гужве у пиковима су промениле смер. Већина становника овог града сада живи негде са десне стране Саве, а ради негде на Новом Београду. Тражење места за паркинг постало је ноћна мора и за становнике овог, некада аустроугарског дела наше територије, а не само за оне који имају нека посла на територији бивше турске царевине.

Паркирање није једини, а можда није ни највећи проблем који доноси недостатак регулације у изградњи. Зелене површине, једна по једна нестају, а све већи број јако високих зграда мења визуру Београда до непрепознатљивости. Ругло названо Београд на води, затворило је бетонским солитерима поглед на Саву становницима Савског Венца, а шири се ка Чукарици и прети другој страни реке. Експо (о коме сам већ писао) се гради нешто даље уз реку, а Ушће је већ нападнуто изградњом акваријума и делфинаријума, и ко зна чега све још.

Занимљиво је шта солитери раде урбаним срединама. Њихова изградња омогућава да се на малој површини земљишта сконцентрише велики број становника и велики интензитет активности. Међутим, небодери спадају међу врсте зграда са највећом емисијом угљеника: њихова градња захтева огромне количине челика и бетона, а њихово одржавање троши велику количину енергије за грејање, хлађење и вертикални транспорт. Иако штеде земљиште јер концентришу људе, њихов еколошки отисак је често већи по квадратном метру него код средње високих зграда. Стаклене фасаде повећавају потребу за хлађењем у летњим месецима, док велике површине повећавају потребу за грејањем током зимских месеци. Небодери јачају ефекат урбаног топлотног острва, акумулирају топлоту и мењају руже ветрова.

Најновији научни радови наглашавају да микроклима у градовима показује нелинеарне обрасце, са праговима (вршним тачкама) и повратним спрегама које могу појачати или ублажити ефекат урбаног топлотног острва. Испоставило се да мала промена у распореду зграда или интензитету активности може изазвати диспропорционалне промене у микроклими. Значајан синергетски ефекат загревања се јавља када високо интензивна људска активност буде усклађена са компактном, високоградњом и морфологијом са ниским фактором видљивог неба, док повећана отвореност неба ефикасно ублажава овај ефекат. Кључни морфолошки фактори показују нелинеарне прагове, при чему је критична висина зграде идентификована на 67,6 метара.

Нелинеарна динамика настаје из интеракције плавих (водене површине), зелених (вегетација) и сивих (бетон/асфалт) површина, где комбинација зелених и плавих површина може значајно ублажити топлотне екстреме.

Поента је да убрзана урбанизација у Новом Београду са све вишим зградама заиста може и хоће да наруши микроклиму и квалитет живота. Научна истраживања о нелинеарној динамици урбаних микроклима показују да урбанистичка и грађевинска регулатива мора да узме у обзир прагове и повратне спреге: када се достигне одређена густина или висина, ефекти се не повећавају линеарно, већ нагло ескалирају.

• ·   Регулатива би требало да дефинише максималан однос висине зграда и ширине улица, јер изнад одређеног прага долази до наглог погоршања вентилације и акумулације топлоте. Утврђено је да до овог наглог погоршања долази када висине зграда превазилазе двоструку ширину улица.
• ·  Такође, неопходно је и увођење минималног процента вегетације и водених површина по кварту. Наиме, студије показују да комбинација зелених и плавих површина има нелинеарни ефекат хлађења – мала додатна површина може значајно ублажити екстремне температуре. Најмање 30 % површине кварта треба да буде покривено вегетацијом или водом, да би се ублажиле екстремне промене температура.
• · Затим, регулатива може захтевати коришћење светлих, рефлективних фасада и кровова. Асфалт и бетон имају нелинеарне ефекте акумулације топлоте. Неопходно је увести и обавезно планирање отворених линија ветра кроз квартове (нпр. широке улице или паркови у правцу доминантних ветрова). Ако се коридор прекине високом зградом, долази до наглог пада вентилације и повећања загађења.
• ·  На крају, пре сваке нове градње, треба обавезно спровести симулацију микроклиме. Тиме се може предвидети да ли нова зграда гура систем преко критичног прага.

Европска унија је развила низ стандарда и регулатива које се односе на микроклиму урбаних насеља, посебно кроз климатску адаптацију у изградњи и урбанистичком планирању. Националне и локалне адаптационе стратегије се морају уклопити у ЕУ политике!

• ·Европска комисија (Јоинт Research Центре) ради на другој генерацији Eurocodes стандарда који укључују климатске факторе у пројектовању. Ови стандарди обухватају мапирање климатских акција (ветар, температура, падавине) и интеграцију у пројектовање зграда и инфраструктуре.
• ·EU Green Infrastructure Strategy - обавезује градове да интегришу зелене и плаве површине у урбанистичке планове.
• ·Covenant of Mayors for Climate & Energy - локалне самоуправе које се прикључе добијају приступ ЕУ фондовима за климатску отпорност.

Берлин има један од најнапреднијих система регулације микроклиме у Европи. Свака улица мора имати дрво на сваких 15 метара и свака кућа мора имати „хладно острво“ (хладовину, парк или клупу) у радијусу од 150 метара.

Уместо тога, у мом Блоку 32, предложене измене регулације предвиђају изградњу нове куле високе 125 метара. Још један буразерски посао на штету квалитета живота свих нас.

Веза

То што раде Београду, раде и Новом Саду и целој Србији. Нећемо ћутати. Неће моћи никада више да раде у тишини, скривени од народа. Пратићемо све њихове послове и разоткривати све штеточине. 

Уз студенте до победе!