Алтернативне стварности

Седамдесетих година двадесетог века неко је у Србији приметио да током светског првенства у фудбалу биоскопске сале опусте. Тада је неко у Београд филму (који је у то време управљао већином београдских биоскопа) дошао на бриљантну идеју да покрене акцију под слоганом „моја жена фудбал не воли“. Идеја је била једноставна: док мужеви код куће или у кафанама гледају утакмице и нервирају се, биоскопи су нудили "уточиште" женама. Репертоар је намерно прилагођаван филмовима који су у то време важили за мелодраме, романсе или комедије – односно оно што се сматрало да ће привући женску публику. Акциј у је пратила и посебна политика цена. Жене су имале  попуст на улазнице  (често и до 50%), а биоскопи су у току трајања првенстава бележили сјајну посећеност, потпуно контрирајући дотадашњем тренду "мртве сезоне" током фудбалских првенстава. Група Тони Монтано је на измаку двадесетог века имала песму под насловом Моја жена фудбал не воли . Сама песма је у ствари инспирисана ...

Када сам данас видео лице Ана Брнабић док је објашњавала на телевизији како су студенти организовали симулацију звучног топа петнаестог марта прошле године, нисам могао да се отмем утиску да напор на њеном лицу одражава искрени покушај да се њене мисли материјализују и претворе у чињенице. Када је у причу убацила и планове да се то рушење поретка заврши убиством њеног вође, и та чаролија је нестала и остала је само карикатура. Још један бедни покушај да се дигне прашина у медијима како би се изокренуо наратив уочи најављених скупова подршке студентима као и новог видовданског контрамитинга у организацији власти. Након што занемаримо глуматање наших политичара у очајном покушају да поврате делиће симпатија неког њиховог циљаног бирачког тела, везе између перцепције света коју градимо у свести и опипљиве реалности стварног света, можда нису ни једноставне ни једносмерне као што уобичајено верујемо. Све постаје веома чудно на квантном нивоу. Физички експеримент са два прореза нарушав...

Историја новог века постаје поред историје ратова и историје технолошких револуција, све више и историја грађанских протеста . Протести су овог месеца били веома интензивни у Албанији , између осталог и због корупције. Масовни протести су се прошлог месеца због економске кризе одржавали у Ирској . У претходним месецима протести су се одигравали у низу земаља . Ово полако постаје интернационални тренд. Погледајмо шта је заједничко великом делу ових догађаја: „ Незадовољство политиком Млади виде да традиционални политички системи не одговарају на њихове потребе – сигурност, посао, правду, слободу говора, борбу против корупције. Дигитална организација и мобилизација Генерација З користи друштвене мреже као оружје: брза мобилизација, координација протеста, пренос информација уживо. Глобална свест и осећај да промене морају доћи сада Млади широм света прате једни друге. Протест у Непалу охрабрио је младе у Мексику; студентски покрети у Европи прате се и у Африци. Свет више није...

Свакодневно сведочимо континуираној ерозији поверења у свим сферама. Држава Србија функционише као административни сервис једне странке. Грађани не могу да се на државу ослоне ако немају чланску карту партије. Полиција се плаши криминалаца јер су под заштитом тајних служби. Војска служи да изводи парадне егзерцире за стране делегације. Судови који се усуде да покрену неки поступак против криминалаца бивају медијски линчовани као неко ко врши државни удар за рачун страних служби. Црква додељује признања силеџијама, а екскомуницира свештенике који показују искрено саосећање са грађанима који протестују због корупције. Председник дели помиловања батинашима и ангажује их да га бране од народа. Медији су стављени у функцију пропаганде једне странке, а они који се томе још одупиру изложени су нападима, увредама, претњама и уценама. Здравствени систем је на издисају јер људи одлазе у свет у коме могу да живе од свог рада. Образовање је деградирано а наставници понижени довођењем СНС дронова ...