Постови

Кап по кап

За понедељак 27.07.2026. најављена је седница Скупштине Србије, на којој ће се расправљати о неповерењу влади Др Ђура Мацута. То би требао да буде увод у расписивање парламентарних а затим и председничких избора , као што је унапред најавио председник, који очигледно већ зна и исход ове расправе. Предизборна кампања у Србији заправо траје у континуитету годинама. Од 1990. године, на редовне изборе смо излазили 4 пута, а на ванредне чак 10 пута. Припреме за изборе праћене су анкетама које истражују шансе учесника на будућим изборима. У времену када се предизборна кампања претвара у непрекидни ток анкета и прогноза, важно је да разумемо да бројке нису само хладна статистика. Оне делују као ветар – могу да распламсају пламен грађанске воље или да га угасе. Научна истраживања показују да прогнозе обликују понашање бирача кроз различите психолошке механизме: неки се приклањају ономе ко је представљен као фаворит, други се мобилишу да подрже слабијег, а трећи одустају мислећи да је исхо...
Постави коментар
Прикажи све

Зачарани круг

  Имам јак утисак ових дана да живимо у вртлогу насиља. Зато сам овог пута анализирао нелинеарну динамику зачараног круга мржње и насиља. Динамички аспекти овог феномена су препознати у партнерским односима. О зачараном кругу насиља говоримо због тога што се у насилним партнерским односима често уочава одређени образац понашања од стране починитеља, односно редо след догађаја и фаза који претходи и следи након самог насилног догађаја. Појам „круг насиља” први пут у научну литературу уводи психолог Ленор Е. Вокер (1979) у својој књизи Battered Woman , наводећи да постоји предвидљив понављајући образац насилничког понашања. Смењују се 4 фазе: 1.      Прву фазу одређује раст напетости, како код починитеља, тако и код жртве. Интензивирају се осећаји фрустрације, љутње, иритабилности и беса код починитеља, а код жртве се може јавити осећај страха и анксиозности.  2.      У другој фази долази до насилног догађаја који укључује било кој...
Постави коментар
Прикажи све

Урбанистички хаос

Слика
Живот подстанара у Београду има својих предности. Селидбе јесу напорне, али повремена промена краја даје вам прилику да Београд упознате из различитих перспектива. Имао сам прилику да променим већи број углова гледања на нашу метрополу. У једном периоду сам становао на Медаковићу у улици Игњата Јоба. Био је то крај у коме су некада давно плански изграђене мање зграде са малим становима и пристојно великим зеленим површинама између њих. До времена када сам се ја доселио приватници су веће све те мале зграде надоградили у висину и ширину и попунили све могуће и немогуће просторе између зграда. Терасе суседних зграда су већ биле толико близу једна друге да су комшије могле уз мало напора и храбрости да се рукују из својих станова. Можда и претерујем али не превише. Пратећи проблем непланске градње је био хронични недостатак простора за паркирање аутомобила. Пренасељеност је осим отежаног кретања често доводила и до конфликтних ситуација када су власници аутомобила покушавали да за себ...
Постави коментар
Прикажи све

Трибине

Седамдесетих година двадесетог века неко је у Србији приметио да током светског првенства у фудбалу биоскопске сале опусте. Тада је неко у Београд филму (који је у то време управљао већином београдских биоскопа) дошао на бриљантну идеју да покрене акцију под слоганом „моја жена фудбал не воли“. Идеја је била једноставна: док мужеви код куће или у кафанама гледају утакмице и нервирају се, биоскопи су нудили "уточиште" женама. Репертоар је намерно прилагођаван филмовима који су у то време важили за мелодраме, романсе или комедије – односно оно што се сматрало да ће привући женску публику. Акциј у је пратила и посебна политика цена. Жене су имале  попуст на улазнице  (често и до 50%), а биоскопи су у току трајања првенстава бележили сјајну посећеност, потпуно контрирајући дотадашњем тренду "мртве сезоне" током фудбалских првенстава. Група Тони Монтано је на измаку двадесетог века имала песму под насловом Моја жена фудбал не воли . Сама песма је у ствари инспирисана ...
Постави коментар
Прикажи све

Холограми

Слика
Када сам данас видео лице Ана Брнабић док је објашњавала на телевизији како су студенти организовали симулацију звучног топа петнаестог марта прошле године, нисам могао да се отмем утиску да напор на њеном лицу одражава искрени покушај да се њене мисли материјализују и претворе у чињенице. Када је у причу убацила и планове да се то рушење поретка заврши убиством њеног вође, и та чаролија је нестала и остала је само карикатура. Још један бедни покушај да се дигне прашина у медијима како би се изокренуо наратив уочи најављених скупова подршке студентима као и новог видовданског контрамитинга у организацији власти. Након што занемаримо глуматање наших политичара у очајном покушају да поврате делиће симпатија неког њиховог циљаног бирачког тела, везе између перцепције света коју градимо у свести и опипљиве реалности стварног света, можда нису ни једноставне ни једносмерне као што уобичајено верујемо. Све постаје веома чудно на квантном нивоу. Физички експеримент са два прореза нарушав...
1 коментар
Прикажи све

Царево ново одело

Историја новог века постаје поред историје ратова и историје технолошких револуција, све више и историја грађанских протеста . Протести су овог месеца били веома интензивни у Албанији , између осталог и због корупције. Масовни протести су се прошлог месеца због економске кризе одржавали у Ирској . У претходним месецима протести су се одигравали у низу земаља . Ово полако постаје интернационални тренд. Погледајмо шта је заједничко великом делу ових догађаја: „ Незадовољство политиком Млади виде да традиционални политички системи не одговарају на њихове потребе – сигурност, посао, правду, слободу говора, борбу против корупције. Дигитална организација и мобилизација Генерација З користи друштвене мреже као оружје: брза мобилизација, координација протеста, пренос информација уживо. Глобална свест и осећај да промене морају доћи сада Млади широм света прате једни друге. Протест у Непалу охрабрио је младе у Мексику; студентски покрети у Европи прате се и у Африци. Свет више није...
1 коментар
Прикажи све

Отворено друштво

Свакодневно сведочимо континуираној ерозији поверења у свим сферама. Држава Србија функционише као административни сервис једне странке. Грађани не могу да се на државу ослоне ако немају чланску карту партије. Полиција се плаши криминалаца јер су под заштитом тајних служби. Војска служи да изводи парадне егзерцире за стране делегације. Судови који се усуде да покрену неки поступак против криминалаца бивају медијски линчовани као неко ко врши државни удар за рачун страних служби. Црква додељује признања силеџијама, а екскомуницира свештенике који показују искрено саосећање са грађанима који протестују због корупције. Председник дели помиловања батинашима и ангажује их да га бране од народа. Медији су стављени у функцију пропаганде једне странке, а они који се томе још одупиру изложени су нападима, увредама, претњама и уценама. Здравствени систем је на издисају јер људи одлазе у свет у коме могу да живе од свог рада. Образовање је деградирано а наставници понижени довођењем СНС дронова ...
1 коментар
Прикажи све