Алтернативне стварности

За понедељак 27.07.2026. најављена је седница Скупштине Србије, на којој ће се расправљати о неповерењу влади Др Ђура Мацута. То би требао да буде увод у расписивање парламентарних а затим и председничких избора , као што је унапред најавио председник, који очигледно већ зна и исход ове расправе. Предизборна кампања у Србији заправо траје у континуитету годинама. Од 1990. године, на редовне изборе смо излазили 4 пута, а на ванредне чак 10 пута. Припреме за изборе праћене су анкетама које истражују шансе учесника на будућим изборима. У времену када се предизборна кампања претвара у непрекидни ток анкета и прогноза, важно је да разумемо да бројке нису само хладна статистика. Оне делују као ветар – могу да распламсају пламен грађанске воље или да га угасе. Научна истраживања показују да прогнозе обликују понашање бирача кроз различите психолошке механизме: неки се приклањају ономе ко је представљен као фаворит, други се мобилишу да подрже слабијег, а трећи одустају мислећи да је исхо...

  Имам јак утисак ових дана да живимо у вртлогу насиља. Зато сам овог пута анализирао нелинеарну динамику зачараног круга мржње и насиља. Динамички аспекти овог феномена су препознати у партнерским односима. О зачараном кругу насиља говоримо због тога што се у насилним партнерским односима често уочава одређени образац понашања од стране починитеља, односно редо след догађаја и фаза који претходи и следи након самог насилног догађаја. Појам „круг насиља” први пут у научну литературу уводи психолог Ленор Е. Вокер (1979) у својој књизи Battered Woman , наводећи да постоји предвидљив понављајући образац насилничког понашања. Смењују се 4 фазе: 1.      Прву фазу одређује раст напетости, како код починитеља, тако и код жртве. Интензивирају се осећаји фрустрације, љутње, иритабилности и беса код починитеља, а код жртве се може јавити осећај страха и анксиозности.  2.      У другој фази долази до насилног догађаја који укључује било кој...

Живот подстанара у Београду има својих предности. Селидбе јесу напорне, али повремена промена краја даје вам прилику да Београд упознате из различитих перспектива. Имао сам прилику да променим већи број углова гледања на нашу метрополу. У једном периоду сам становао на Медаковићу у улици Игњата Јоба. Био је то крај у коме су некада давно плански изграђене мање зграде са малим становима и пристојно великим зеленим површинама између њих. До времена када сам се ја доселио приватници су веће све те мале зграде надоградили у висину и ширину и попунили све могуће и немогуће просторе између зграда. Терасе суседних зграда су већ биле толико близу једна друге да су комшије могле уз мало напора и храбрости да се рукују из својих станова. Можда и претерујем али не превише. Пратећи проблем непланске градње је био хронични недостатак простора за паркирање аутомобила. Пренасељеност је осим отежаног кретања често доводила и до конфликтних ситуација када су власници аутомобила покушавали да за себ...