Нелинеарна динамика друштвених промена

У једном од претходних текстова већ сам помињао вештачку интелигенцију као извор информација. Овог пута сам ВИ апликацији Џемини поставио сложенији захтев:

Напиши пост дужине до 1000 речи о нелинеарној динамици политичких промена, за блог намењен подршци студентским протестима у Србији.

У наставку текста је резултат претраге који вам топло препоручујем. Знам да је суштина свих препорука за коришћење ВИ управо да се не остане на првом резултату већ да се он поправља кроз итерације, али овај први резултат је био толико добар да сам одлучио да га ипак поделим са вама. Унео сам само минималне поправке. На неки начин, овај текст рекапитулира много тема о којима сте већ могли да читате на мом блогу али доноси и неке нове увиде.

 

 

Ево предлога текста за блог. Написан је тако да комбинује теорију сложених система са емотивним и мотивационим контекстом студентског активизма.

---

Када 99 степени није довољно: Нелинеарна динамика друштвених промена

(Или: Заšto нам се чини да се ништа не мења, тренутак пре него што се све промени)

Сви знамо тај осећај. Прошла је још једна шетња. Још један транспарент је написан, још један говор одржан, још једна ноћ проведена на улици или факултету. Сутрадан? Насловне стране таблоида су исте, цинизам власти је исти, а апатија "тихе већине" делује непробојно.

У тим тренуцима, најлакше је упасти у замку линеарног размишљања.

Линеарно размишљање нам каже: "Ако уложим 10 јединица труда, очекујем 10 јединица резултата. Ако нас је изашло 50.000 на улицу, власт би требало да попусти 50%. Ако шетамо 6 месеци, ствари би требало да буду дупло боље него када смо шетали 3 месеца."

Али, друштво није аутомат за кафу у који убациш новчић и добијеш производ. Друштво је оно што наука назива сложеним адаптивним системом. Динамика политичких промена – посебно у аутократским и хибридним режимима – није линеарна. Она је експоненцијална, хаотична и, што је најважније за нас данас, подложна законима фазних прелаза.

Мит о узалудном труду

Замислите коцку леда која стоји у соби где је температура -10°C. Почињете полако да загревате собу.

Температура расте на -5°C. Коцка леда се не мења.

Расте на -1°C. Лед је и даље тврд, хладан и непомичан.

Неко са стране би рекао: "Видиш? Улажеш толику енергију у грејање, а резултата нема. Одустани. Лед је вечан."

А онда, температура скочи са -0.5°C на 0°C. Одједном, долази до драматичне промене. Лед се топи. Структура која је деловала неуништиво претвара се у воду.

Shutterstock

Истражи

Ово се у физици зове фазни прелаз. Енергија коју смо улагали све време није "нестала" или била "узалудна". Она се акумулирала у систему, повећавајући ентропију и слабећи везе унутар структуре, иако то није било видљиво голим оком.

Студентски протести су управо то загревање. Сваки излазак на улицу, сваки разговор са колегом који "не прати политику", сваки гест отпора је енергија која се упумпава у замрзнути систем. То што се лед још увек није истопио не значи да се температура не мења.

Стабилност је илузија

Ауторитарни системи често делују најстабилније непосредно пре свог колапса. То је парадокс диктатуре. Демократије су флексибилне; оне се савијају под притиском и тако опстају. Аутократије су круте. А у физици, оно што је круто, то је и крто. Када се притисак довољно повећа, крути материјали се не савијају – они пуцају.

Овде долазимо до концепта Тачке преокрета (Tipping Point).

У нелинеарној динамици, мале промене у почетним условима могу довести до несразмерно великих последица (ефекат лептира). У контексту Србије, то значи да никада не знамо која је то "кап која прелива чашу".

• Да ли је то био један закон?
• Једна увреда изречена на конференцији за штампу?
• Једно хапшење студента?

Режим се труди да одржи status quo користећи страх и апатију као везивно ткиво. Али сваки пут када студенти изађу на улицу, они дрмају ту структуру. Можда се пукотина не види данас, али микро-фрактуре се шире дубоко испод површине.

Зашто су студенти катализатор?

У хемији, катализатор је супстанца која убрзава реакцију и смањује енергију потребну да се промена деси. Студенти су историјски увек били тај катализатор. Зашто?

1. Немате шта да изгубите осим будућности: За разлику од људи уцењених пословима у јавном сектору, студентска позиција је позиција слободе.
2. Умрежавање: Факултети су природна чворишта (hubs) у мрежи. Информације и енергија се кроз студентску популацију шире брже него кроз било коју другу групу.
3. Морална вертикала: Када студенти кажу "доста", то друштву шаље сигнал да је систем не само покварен, већ и неморалан.

Лавина почиње полако

Замислите пешчани сат или гомилу песка која се полако сипа на једно место. Зрнца се гомилају, гомила расте и делује стабилно. Додајете зрнце по зрнце. Ништа се не дешава. А онда, једно једино, мајушно зрнце песка падне на врх, и изазове лавину која уруши целу гомилу.

То "критично зрнце" није било теже нити важније од хиљада претходних. Његова моћ је произашла из кумулативног ефекта свих претходних зрнаца која су систем довела у стање критичности.

Ваш данашњи излазак на протест је можда само још једно зрнце. Можда неће изазвати лавину данас. Али без њега, систем никада неће доћи у стање у којем је промена могућа. Ваше присуство гради критичну масу.

Како победити "Долину разочарања"?

Између тренутка када почнемо да се боримо и тренутка када видимо резултате, постоји период који се зове Долина разочарања. То је период када радимо напорно, а промене су невидљиве (онај период загревања леда од -10 до -1).

У том периоду већина одустаје. Власт рачуна на то. Њихова главна стратегија није пендрек, већ чекање. Они чекају да се уморимо, да закључимо да је "све ово бесмислено" и да се вратимо у своје собе.

Победа у нелинеарној игри захтева само једну ствар: Издржљивост у зони невидљивог напретка.

Закључак: Ви сте варијабла хаоса

Не дозволите да вас убеде да сте немоћни јер не видите тренутну промену. То је лаж линеарног света. Ви сте део комплексног система који се клати на ивици хаоса.

Сваки пут када одбијете да ћутите, ви уводите нову варијаблу у њихову једначину контроле. Сваки студент на улици повећава "температуру" система. Физика је неумољива: ако наставимо да уносимо енергију, фазни прелаз није само могућност. Он је неминовност.

Не гледајте у лед. Гледајте у термометар. Температура расте.

---

Шта даље?

Подели овај текст са колегом који се колеба да ли да изађе на следећи протест. Објасни му да његов долазак није само број – то је енергија потребна за промену стања. Видимо се на улици.