Децу вам не дамо

Пред велики скуп на Славији који ће се одржати сутра, 23.05. 2026. године, сви ми који ћемо изаћи да подржимо студенте и зборове, осећамо посебно узбуђење. То је жар долазеће слободе коју чежњиво ишчекујемо. Много тога ће се поновити. Срешћемо се са саборцима из претходних протеста, сетићемо се наших жртава и бахатих недела власти. Биће то на неки начин свечани скуп јер дуго није направљен овако велики митинг. Ужелели смо се те енергије.

Знамо да ће и плаћеници ове диктатуре бити на својим местима. Биће нових провокација. Биће покушаја да се прикаже нека слика која би нашу акцију и покрет приказала у што негативнијем светлу. Све њихове трикове већ знамо.

Помало стрепње мора се осећати јер смо видели да је диктатура спремна на сваку врсту насиља. Имамо искуства са њиховим батинашима и сваки пут смо све спремнији и све упорнији да истрајемо и поред застрашивања. Спремни смо и да трпимо санкције јер знамо за какве се циљеве боримо. Ми сутра долазимо на Славију да свима јасно покажемо да је нова, пристојна али одлучна Србија и даље ту, и даље у покрету, и даље у замаху, и да јасно газимо својим путем ка коначној победи.

Овај тренутак када се скуп одржава поклопио се са тренутком када су се међусобни сукоби у редовима Вучићевих лојалиста распламсали. У неким ранијим текстовима сам већ најављивао да може доћи до унутрашњих сукоба у њиховом табору. То је такође део природног процеса. Вучићу је све теже да балансира између различитих струја на које се ослања. Ослонац му се измиче.

Наравно, још ће проћи више месеци пре него што дође тренутак да славимо победу у овој борби. Надам се да смо сви научили да један скуп, ма колики био, неће довести до пуцања овог система. Погрешно је имати таква очекивања. Само убедљив пораз на изборима натераће диктатора да узмакне. Ми знамо да ћемо се са Вучићем такмичити на намештеним, прљавим и поквареним изборима јер он једино такве сме да распише. Бићемо спремни и на то. Бићемо спремни и на покушаје да се резултати избора прекрајају и да се не признају. Већ смо видели шта се дешава када неко покуша да игнорише вољу народа, јасно исказану на изборима. Простора за манипулације има све мање. Подршке из иностранства овај режим има све мање.

Многи се још увек прерачунавају бирајући страну од које ће имати више користи. Њихово време такође истиче. У овим данима показује се ко је какав, коме се сме веровати а ко је само још један лажњак. Поверење је кључ успеха у политици. Баш зато наш народ не жели да пружи нову шансу онима који су се лажно представљали као опозиција, а у ствари су радили у договору са диктатором. Зато народ верује студентима. Не зато што су најпаметнији, мада су показали да јесу. Не зато што су елита, него зато што нису изневерили поверење народа током свих ових месеци.

Људи могу да буду религиозни, али су у овом времену научили да мантија није довољна да би некоме стварно веровали. Има оних који носе мантије и висока црквена одличја, али их својим људским особинама нису достојни. А има и оних које црква прогони, али су спремни да поднесу своју жртву за истину.

Ни научници се нису провукли без жртава због подршке студентским протестима. После прогона наставника у средњим и основним школама, после искаљивања на професорима наших факултета, на ред су дошли и институти. Као да имају унапред утврђену листу приоритета, власти су се обрушиле прво на оне научне институте са којима су имали најтешњу сарадњу (ИВИ, БиоСенс, ИПБ...). Смењују се управни одбори, доводе се политички подобни директори, а затим креће пљачка и растурање свега што и даље усправно стоји. Исти сценарио се покренуо и у мом институту, али је још увек рано да се процени до које границе ће та бахатост ићи. На списку за одстрел су и други врхунски институти Србије.

Научни потенцијал је један од најснажнијих ресурса ове земље. Разарајуће деловање политике апсолутне контроле онемогућава том потенцијалу да се испољи и поведе цело друштво у развој коме наводно треба да стремимо. Наука која политичку подобност истиче изнад моралних и стручних вредности не може да постане носилац развоја.

Много тога је већ разорено. Много тога ће нажалост тек бити разорено у овим последњим трзајима политички покојног диктатора. Кажем политички покојног, јер политичар има улогу само док може да ствара савезе, а овај је тај потенцијал истрошио.

Оно што нећемо дати су деца. Нове генерације студената долазе, и долазе још спремнији за борбу него икада раније. За њих ћемо се борити и ми. Њихову будућност ћемо заједнички сачувати.

Спремност за ту борбу потврђујемо сутра, доласком на Славију!