Постови

Приказују се постови за октобар, 2025

Самоорганизација

Нека своја предавања сам почињао објашњавањем да су сви живи системи нелинеарни и неравнотежни. То су два неопходна услова за развој самоорганизације и за опстанак живота. Линеарност и равнотежа еквивалентне су престанку промена, што динамичке системе води у стање слично смрти. Међутим, присуство ових неопходних услова не значи да увек у таквим системима долази до самоорганизације. За ову фамилију егзотичних феномена потребно је и присуство деликатне усклађености делова у јединствену одрживу целину. Ту магију хармоније није тако једноставно дефинисати. Језик математике помаже научницима да превазиђу ову баријеру, да повежу узроке и последице, успоставе контролу над системима током настајања или нестајања самоорганизације и да наизглед досегну висок ниво разумевања процеса одговорних за егзотичне самоорганизационе феномене. Али, можемо ли рећи да заиста разумемо природу ако не можемо да је објаснимо без ослањања на математику? Велики научници су се често одликовали бриљантним талент...

Ланчане реакције

Роберт Опенхајмер је као један од највећих научника свог времена био задужен да води Пројекат Менхетн , изградњу прве атомске бомбе. У филму Опенхајмер сликовито су описане моралне дилеме кроз које су пролазили учесници пројекта, као и они који су одбили да у њему учествују. Крати дијалог између Опенхајмера и Ајнштајна догодио се у првој половини филма али је његов садржај до самог краја остао тајна за гледаоца због драматичног значаја који је имао за судбину света, или бар за једно схватање светских процеса. Тек на крају филма се кроз откривање садржаја овог разговора открива права природа односа два великана науке. Ако хоћете да сазнате о чему су они наводно разговарали мораћете ипак да погледате филм. На овом месту је довољно поменути да кроз њихов разговор промичу различите ланчане реакције. Суштина процеса фисије који се одвија током експлозије атомске бомбе јесте управо једна врста ланчаних реакција. Нестабилна јуезгра атома уранијума, насумично се распадају у велике фрагмен...

МАГНЕТИЧНО ЗАПИСИВАЊЕ – кратки есеј

Слика
[ ЗАПИС ПРВИ: Мој истраживачки осећај, нерв , обавезује ме да записивање кренем по реду. После два/три састанка Одељења природно-математичких наука (ОПМН) при Научном друштву Србије ( НДС ) донесена је одлука да се Прва годишња конференција Научног друштва Србије, одржи од 31.10.-01.11.2024. године, у Београду. Према осмишњеном и усвојеном програму Одељења ПМН, за најављену Прву ГОДКОН НДС 2024 била ми је опредељена тема, која се односила на истраживања соларно геомагнетских поремећаја, са посебним освртом на соларне олује и геомагнетске буре. Нисам имао потребу да пребирам по соларном календару и тражим неке раније регистроване соларне и геомагнетске поремећаје. Током прве половине маја 2024. године, била је регистрована, односно “родила се“ једна снажна соларна олуја и интензивна геомагнетска бура: трајала је од 10/05/ до 12/05/2024. године. У раду су описане све посебности и својства ове соларне олује и магнетске буре. Нарисан је био “ групни портрет са дамом “, који је проговор...

Дисипативни системи

Иља Пригожин је добио Нобелову награду за објашњење спонтаног настанка самоорганизације у низу система. За ове појаве се знало и пре њега али је науку раздирао расцеп између класичне термодинамичке теорије и експерименталних опсервација које су наизглед противречиле опште-прихваћеном погледу на природу. Закони термодинамике морају да важе свуда. У складу са основним термодинамичким принципима сваки процес у природи тежи стању веће неуређености – веће ентропије. Зато је било тешко разумети и прихватити да у добро контролисаним експериментима долази до спонтане организације неживе материје у простору и времену. Пригожин је за потребе елегантног објашњења ове фамилије појава увео појам дисипативних система . За разлику од конзервативних система у којима нема никакве размене са окружењем, дисипативни системи су у сталној интеракцији са својом околином. Самоорганизација се управо дешава у дисипативним системима уколико су задовољени неки критични предуслови. Кроз интеракцију са околином ди...