Дисипативни системи

Иља Пригожин је добио Нобелову награду за објашњење спонтаног настанка самоорганизације у низу система. За ове појаве се знало и пре њега али је науку раздирао расцеп између класичне термодинамичке теорије и експерименталних опсервација које су наизглед противречиле опште-прихваћеном погледу на природу. Закони термодинамике морају да важе свуда. У складу са основним термодинамичким принципима сваки процес у природи тежи стању веће неуређености – веће ентропије. Зато је било тешко разумети и прихватити да у добро контролисаним експериментима долази до спонтане организације неживе материје у простору и времену. Пригожин је за потребе елегантног објашњења ове фамилије појава увео појам дисипативних система. За разлику од конзервативних система у којима нема никакве размене са окружењем, дисипативни системи су у сталној интеракцији са својом околином. Самоорганизација се управо дешава у дисипативним системима уколико су задовољени неки критични предуслови. Кроз интеракцију са околином дисипативни систем компензује унутрашње смањење ентропије на рачун укупног повећања ентропије система и његовог окружења у целини.

Потпуно изоловани системи су у природи изузетно ретки, или би се могло рећи да постоје само у апроксимацијама. Дисипативни системи су свуда око нас. Апроксимацијама се бавимо само онда када немамо довољно знања и вештине да егзактно решимо проблеме реалних система због њихове величине и комплексности. Нажалост, и поред огромног доприноса науке развоју савремених технологија, наше моћи у описивању комплексних процеса у природи и даље су веома ограничене. Зато и даље има смисла у првој апроксимацији описивати природу кроз приближне моделе стварности који не укључују интеракције са окружењем. Карактеристике дисипативних система се морају узети у обзир тек када наше апроксимације више немају смисла, односно када интеракције са окружењем постану интензивне толико да се не могу занемарити.

И наши протести против корупције у Србији одупиру се утицајима, било да они долазе из опозиционих странака, невладиних организација или из иностранства. Међутим, то не значи да интеракције не постоје и у неком тренутку могу постати значајне. Многи су их призивали, други су их се бојали, трећима су се привиђале. До сада се није остварило ни једно од предвиђања неких значајнијих интеракција са иностранством. Оно што је сада почело да се дешава не личи ни на једну од верзија истине које су биле у оптицају у медијима укључујући и друштвене мреже. После дугих месеци паралелног одвијања наших протеста и протеста који се широм света одржавају против Израелске војне интервенције, један догађај је подстакао и нас да оправдано дигнемо глас и у име жртава у Гази.

Повод је био то што је један наш студент заробљен на броду који је носио храну и медицинску помоћ у Газу. Његова дирљива објава која позива на акцију узбуркала је јавност и изазвала реакције. После упорног одбијања студентских пленума да изаберу било коју политичку позицију и на унутрашњем и на спољашњем плану, у овој ситуацији је позив на активну интервенцију државе у заштити нашег грађанина представљао искорак и важан преседан. Позиције су заузете и ставови према целој кризи су дефинисани. Наш председник је повео кампању која осуђује неодговорност студента због учешћа у ризичној међународној акцији. Јавност наклоњена протестима у Србији, углавном је подржала хумани гест овог младог човека који је свестан ризика отишао да помаже људима чији су животи угрожени.

Политичка ситуација на Блиском Истоку је нерешив проблем већ вековима и није ништа ближа решењу данас, него пре пола века или пре сто година. На које све начине може да нам се врати било какав искорак у правцу подржавања једне од опција, не може се предвидети. На нама и није да предвиђамо крајње исходе. Ми смо као заједница оправдано стали уз свог младог колегу који је из личних убеђења изабрао да делује на лицу места и то у оквиру међународне хуманитарне акције. Оно што је битно за нас јесте да се наш покрет на тај начин активирао у оквиру једног глобалног процеса у коме се преламају копља свих светских сила укључујући како војне, тако и економске, медијске, шпијунске. Овај процес је много шири од самог Блиског Истока.

Сада се можда неће десити ништа посебно, али ова промена може бити пут за развој потпуно нове позиције наших протеста на светској медијској сцени. Чак и ако ми не будемо у том смеру радили ништа, можда ће друга страна покушати да искористи овај зачетак интернационализације у своју корист. Када смо се једном ухватили у коло, боље би нам било да у њему нађемо што више јаких савезника. Интеракције са окружењем почињу да постају веома важне и наш систем се можда не може више посматрати у грубој апроксимацији потпуне изолације. Када интеракције са окружењем постану довољно јаке у нашем систему може доћи до потпуно неочекиваних облика самоорганизације и прегруписавања. Томе нас учи нелинеарна динамика.