Самоорганизација

Нека своја предавања сам почињао објашњавањем да су сви живи системи нелинеарни и неравнотежни. То су два неопходна услова за развој самоорганизације и за опстанак живота. Линеарност и равнотежа еквивалентне су престанку промена, што динамичке системе води у стање слично смрти. Међутим, присуство ових неопходних услова не значи да увек у таквим системима долази до самоорганизације. За ову фамилију егзотичних феномена потребно је и присуство деликатне усклађености делова у јединствену одрживу целину. Ту магију хармоније није тако једноставно дефинисати.

Језик математике помаже научницима да превазиђу ову баријеру, да повежу узроке и последице, успоставе контролу над системима током настајања или нестајања самоорганизације и да наизглед досегну висок ниво разумевања процеса одговорних за егзотичне самоорганизационе феномене. Али, можемо ли рећи да заиста разумемо природу ако не можемо да је објаснимо без ослањања на математику?

Велики научници су се често одликовали бриљантним талентом да наизглед необјашњиве појаве сагледају на једноставан и елегантан начин прихватљив лаицима. Та особина је знатно ређа од научене вештине усвајања знања из књига и усмених излагања. Изгледа да наука мора још дуго да се развија да би човек досегао ниво разумевања природе који ће нам омогућити да основне принципе повежемо са сложеним појавама са којима се сусрећемо свакодневно у нашем макросвету. Један од праваца у којима се наука развија пружа наду да ћемо у компјутерима пронаћи апарат помоћу кога природу описујемо много адекватније него кроз круте математичке формуле. Показало се да једноставни компјутерски алгоритми, засновани на малом броју елементарних правила, омогућавају описивање сложених процеса самоорганизације. Креирани су алгоритми који омогућавају нумеричку симулацију кретања мрава у потрази за храном. Ови алгоритми се данас користе у решавању проблема оптимизације. Друга врста алгоритама описује кретање јата птица и користи се за управљање ројевима дронова који на небу формирају спектакуларне тродимензионалне фигуре током отварања олимпијаде или прославе рођендана неког диктатора.

У међуљудским односима самоорганизација није једини облик организације. Комуникација нам омогућава ефикасну организацију кроз хармонизацију наших активности. То је тајна успешности људске врсте, било да та успешност значи ефикаснију производњу хране, или ефикасније уништавање природних ресурса.

Присуство интелигентне врсте која се прилагођава променама и мења своје окружење према сопственом плану, не значи уједно и одсуство самоорганизације. Изгледа да је људско понашање зачуђујуће предвидљиво и по правилу често не баш тако паметно. Наше интеракције се често своде на играње трансакционих игара. Међутим, и на крупнијој скали обрасци понашања се понављају кроз све историјске периоде и на свим географским ширинама. Појединци се групишу у хијерархијске структуре са јасно дефинисаним улогама. Цивилизације се рађају, развијају и пропадају, баш као и мултинационалне корпорације.

Ових дана се са разних страна може чути позив да паметни више не попуштају – време је да се паметни организују. Побуна у Србији обухвата више нивоа организације што у многим случајевима одаје утисак стихије. Накупљена је огромна енергија за борбу, али ниједна организација није преузела улогу носиоца те борбе на себе. Ова мултифронтална борба чини побуну тежом и неизвеснијом због сталне претње распада фронта и због спорости мобилизације различитих социјалних структура које осећају усађену потребу за вођом са којим би се идентификовали. Ипак, после годину дана види се да та мултифронталност успешно одржава борбу виталном у директном сукобу са целим државним апаратом законодавне власти, присиле и медијске манипулације, па чак и са бруталним паравојним формацијама које харају мрачним ћошковима градова и трибинама фудбалских стадиона.

Оно што ову гомилу студената, земљорадника, научника, доктора, апотекара, наставника, бајкера и ратних ветерана држи на окупу јесте неизречена идеја око које су се окупили. Дошло је време промене и промена се не може зауставити.