МАГНЕТИЧНО ЗАПИСИВАЊЕ – кратки есеј

[ЗАПИС ПРВИ: Мој истраживачки осећај, нерв, обавезује ме да записивање кренем по реду. После два/три састанка Одељења природно-математичких наука (ОПМН) при Научном друштву Србије (НДС) донесена је одлука да се Прва годишња конференција Научног друштва Србије, одржи од 31.10.-01.11.2024. године, у Београду. Према осмишњеном и усвојеном програму Одељења ПМН, за најављену Прву ГОДКОН НДС 2024 била ми је опредељена тема, која се односила на истраживања соларно геомагнетских поремећаја, са посебним освртом на соларне олује и геомагнетске буре.

Нисам имао потребу да пребирам по соларном календару и тражим неке раније регистроване соларне и геомагнетске поремећаје. Током прве половине маја 2024. године, била је регистрована, односно “родила се“ једна снажна соларна олуја и интензивна геомагнетска бура: трајала је од 10/05/ до 12/05/2024. године. У раду су описане све посебности и својства ове соларне олује и магнетске буре. Нарисан је био “групни портрет са дамом“, који је проговорио о размени соларне плазме и материје, магнетизације и енергије у Геопростору, где се укрштају, конектују и реконектују међупланетарно магнетско поље и линије сила геомагнетског поља].

 

[ЗАПИС ДРУГИ: Ако завиримо у календар соларних циклуса, онда проналазимо да мај 1924. године припада 16-том соларном циклусу, и то фази минимума сунчеве активности. Те исте године, од краја маја до прве половине јула 1924., биле су одржане Олимпијске игре у граду светлости, Паризу, у Француској. Тај магнетични месец, носио је још једно скривено знамење. Наиме, тада је група уметника предвођена писцем и песником Андре Бретоном, изворно основала и успоставила надреализам у Француској – покрет у уметности: књижевности, позоришту, сликарству, фотографији, филму и музици. Објављен је  први Манифест надреализма (пролеће 1924. године), у којем се каже да сваки надреалиста верује у свемоћ сна/сновиђење, кроз стваралаштво воде га незаинтересоване игре мисли, а  свако надреалистичко дело је чист психички аутоматизам. Од самог почетка, пуноћом уметничке душе, француском надреализму се прикључила значајна група српских надреалиста: од тог пролећа, у махнитом мају,  процветао је и олистао надреализам у Београду (Србија).

Током пролећа 2024. године, у Центру Помпиду, у Паризу, граду светлости (Француска), организована је изложба под називом “100 година надреализма“, а на јесен, од октобра 2024. године, у Музеју савремене уметности, у Београду (Србија) била је отворена изложба “Активитет: 100 година надреализма“ (19.10.2024 - 24.02.2025.), којом се обележава и слави јубилеј стогодишњица развоја надреализма у Србији и свету].

 

[ЗАПИС ТРЕЋИ: Прва годишња конференција Научног друштва Србије, ГОДКОН НДС 2024, била је одржана од 31.10. - 01.11.2024. године, на Коларчевом народном универзитету, у Београду. Према Програму конференције ГОДКОН НДС 2024, 01. новембра 2024. године, преглед савремених истраживања природно-математичких наука био је представљен са пет предавања (председавајући др Жељко Чупић, секретар Одељења ПМН).

Тог петка (01/11/2025.) последње предавање у преподневној сесији, пето по реду, било је од 12:15-12:45, др Споменко Ј. Михајловић: “Геомагнетске олује“. У предавању је приказан део материјала о истраживањима соларних олуја и геомагнетских бура, која је аутор скупио и приказао у публикацији: КЊИГА 1. ЕНЦИКЛОПЕДИЈА МАГНЕТСКИХ БУРА /9/.

На крају поменутог предавања, аутор је гомилом трансфизичког знања покушао наговорити слушаоце да посете изложбу “Активитет: 100 година надреализма“ у Музеју савремене уметности, у Београду, која је имала сезонско трајање: јесен 2024. / зима 2025. године. Кад се обрену тамо, било би добро да осете и пронађу повезаност соларно геомагнетске активности, олујне и/или бурне, “скројене по чистом психичком соларном аутоматизму“, са стогодишњим активитетом вечног и дуготрајног надреализма.

Свашта нешто што се роји око нас и у нама, често то нешто не стигнемо да спознамо. Али, пуно тога можемо да осетимо и наслутимо, а то је све што можемо и што знамо.

 

Баш тог петка, таква слутња ме је повела и одвела у пределе укрштених магнетских поља и до магнетизације мојих ослобођених мисли. У том временском трену (01/11/2025.; 12:15-12:45) аутор приказује појаве и процесе које носи соларне олује (solar weather), као и промене геомагнетске активности које прате (гео)магнетску буру (magnetic weather). У том истом временском трену, срушила се настрешница у Железничкој станици у Новом Саду. У тој великој несрећи, катастрофи погинуло је, настрадало, угасило се 16 живота. Од тог кобног дана, рашири се мук, тишина, почели су да нас опомињу угашени животи. Слике нереалне, ситуације надреалне.

Халабука и повика силних, бахатих и неодговорних на реконструисану/нереконструисану, па рањену, па убогаљену, па осрамоћену надстрешницу! Како је могла бити тако малодушна и/или депресивна и баш сад да се сруши кад није требало?! Халабука све јача, жестока и безобзирна, диригована унисоно од острашћених људи и ненадлежних институција!

Свугде по целој Србији, сваког дана од 12:52-13:08 царује тишина, ћутимо ми и шапућемо, јављамо се угашеним новосадским животима. Молимо их за опрост.

Отпор безнађу и неиздржу, блокаде се шире и расту по Србији. Можда их носи “пумпа“ електромагнетски талас, скројен оном енергијом Сунчевог ветра која до свих нас допире, или све то развејава неки опако снажни соларни флер.

Гандијевски мирне, борбене и упорне, а истовремено оснажене, добро организоване, одговорне и бескомпромисне, а изнад свега дуготрајне,  све нас на једном месту окупљају речи: 34. Слобода мучи многе./Пут под ноге./Нико ти је неће дати, мораш себе по њу слати./ 36... /Постојим док се крећем,/ док умирем/ за мало среће./ Где си ти да се поделимо ми?/ (Изворник: Зоран Костић Цане, Укрштене речи, Лагуна, Београд, 2024.).

Даворимо данима и месецима по Србији, све нас сабира песма и музика: Не желим да се плашим мрака/ Упали ватру, буди бакља/ Треба ми да знам да си ту/ Густа је магла и хладно је/ Не могу ово сам, јер тама је/ Треба ми да знам да си ту/ Треба ми да осветлиш пут/. (Изворник: текст песме написао Марчело, а музику компоновао Марко Луис).

Прикупио сам ослобођену соларну плазму олујну, магнетску енергију и разнородне честице, и уградио све то у таласе блокада и отпора, по целој нашој Србији. За себе и моју чељад упалио сам соларну и магнетичну ватру,  и постао сам бакља која осветли пут.

Уверен сам да ће ми светлосни зрак, помешан са магнетизмом и надреализмом по аутоматизму, слободу и демократију дати. Зато сам себе по слободу и демократију послао, јер овај сиви неиздрж ми је никад неће дати.

 

 

      

[ ММ: Михајло Магнетски]