Космички плес 2

Прочитао сам текст који ме натерао да уместо објављивања новог садржаја рециклирам један не тако давно објављени пост. На сајту Археофутуре често се популарише идеја о цикличности историје. Нисам експерт за историјске науке и лично ми делује преамбициозно покушај да се конкретни низови догађаја у историји међусобно упаре као показатељи образаца вечитог понављања - увек на нови начин. Можда сам и превише скептичан али то је у мојој природи исто колико и моје дубоко уверење да је понављање образаца основни механизам функционисања природних (и друштвених) закона. Све у свему, ако се и занемари поређење тужних судбина Абрахама Линколна и Вилијама Мекинлија, и ако се све наведене коинциденције припишу људској потреби да у свом окружењу види обрасце, оно што преостаје су опште прихваћене чињенице о функционисању великих система, од сунчевог система до универзума у целини.

Једна очигледна чињеница јесте да су само промене у нашем Свету постојане. Промене су присутне на свим скалама што је одлика такозваних фракталних система. Ако сте видели како изгледа романски карфиол, имате добру представу о томе шта су фрактали. Њихова најистакнутија особина је самосличност, што значи да њихови изоловани делови личе на објекат у целини.

Извор Романски карфиол

 

Као пупољци карфиола, по Србији свуда ничу зборови, организовани по узору на студентске пленуме. Током локалних избора одржаних претходне недеље, као и током протеста због упада УКП на Ректорат Универзитета у Београду, показала се њихова снага и одлучност. О значају присутности процеса на свим скалама писао сам и у претходном посту.

„Природна појава у којој су поремећаји присутни на свим скалама јесте фазни прелаз у коме се дешава нагла промена начина организације система. Баш то је оно што нам се дешава и тога морамо бити свесни да нас промене не би изненадиле. Ово стање у коме се налазимо претходи настанку новог облика организације.“

 

Такође, у претходно поменутом тексту на који сам овом приликом хтео да вас подсетим написао сам:

„И управо као планете на небу, врте се и наши животи, увек у невидљивој спрези са неким центром масе. Данас смо можда горе да би већ сутра били доле и почињали нови успон. Баш као што земља има свој месец који је доследно прати у свакој свемирској пустоловини, и нама се понекад деси да некоме будемо центар масе око кога се врти цео живот. И као што Сунце заједно са нама прати своју путању око центра галаксије, и ми се крећемо заједно са центром масе своје личне звезде, вођени невидљивом руком која нас држи у вртлогу неке још снажније силе. Центар привлачења може бити нека личност, институција или чак само идеја, а када се свет заврти око неке нове и свеже идеје, границе домена атракције могу постати небитне.“

...

„У каквом Свету ћемо живети у наредним годинама директно зависи од нас, од наше спремности да се укључимо у интеракције, од наше спремности да прихватамо нове идеје. Чак и када нам се учини, и када нас убеђују да то што ми желимо није могуће јер се тако нешто никад није десило, крајњи исход ће ипак зависити само од нас. Спектар могућности је тако велики да ниједан ум не може предвидети ток догађаја на основу претходних искустава, било да су она лична или колективна.

Оно што је потпуно извесно јесте да живимо у времену које доноси велике промене, и да ће те промене доћи веома брзо. То знамо сигурно јер се промене већ дешавају и ми их видимо. Живимо у веома узбудљивом времену и треба да будемо свесни тога и срећни због тога, а не да се жалимо јер нам је тешко. Мора да нам буде тешко да би настало нешто вредно и лепо.

Будите и Ви део новог Света који се рађа. Укључите се у промене већ сада. Повежите се у мрежу која Србији доноси слободу.“

 

Ако ово није довољно, прочитајте говор Ректора Ђокића пред масом која је дошла да брани његов и наш ректорат од насиља узурпатора.