Космички плес
Стигли смо до краја ове године. Земља је затворила још један пун круг око Сунца. Још један циклус се окончао а нови већ започиње. Ретко смо у стању да сагледамо чињеницу да ови циклуси заправо нису затворене путање које нас враћају у исту тачку, јер наш сунчев систем такође путује кроз свемир. Реалније је посматрати путање планета као соленоидне завојнице, налик бесконачним опругама или навојима индукционог калема.
Још
од античких времена човек је дизао поглед у небо у покушају да препозна обрасце
промена и да предвиди неизвесну будућност. Кретање небеских тела је често
поређено са плесом. Обично је ова идеја
плеса у представама раних цивилизација повезивана са неким натприродним бићима
и божанствима. Религија хиндуизма често приказује божанство Шиву како изводи
космички плес. Шива је својим плесом господарио процесима стварања, трајања и
разарања.
Савремени научници налазе такође да се идеје
космичког плеса могу повезати не само са звездама, него и са процесима
настајања и нестајања које уочавамо у физици елементарних
честица. Популаризацијом аналогија које се намећу између
филозофије античких народа и савремене физике, дошло се до тог ступња признања
да је у ЦЕРНу, као симбол значајне сарадње са Индијом 2004. године постављена статуа Шиве.
Процеси
стварања и уништавања су у индијској митологији испреплетени са појмовима хаоса и реда. Хаос за њих није само
ништавило из кога је свет настао, него плодно тло за његово рађање. Након више
миленијума, наука такође нуди објашњење за појаву самоорганизације у сложеним системима.
Недавно
су астрономи детектовали један од највећих икада забележених судара две масивне
црне рупе, које су се након дугог космичког плеса спојиле и том приликом
емитовале снажне гравитационе таласе. Још спектакуларнија појава од судара две
црне рупе је судар галаксија.
И
управо као планете на небу, врте се и наши животи, увек у невидљивој спрези са
неким центром масе. Данас смо можда горе да би већ сутра били доле и почињали
нови успон. Баш као што земља има свој месец који је доследно прати у свакој
свемирској пустоловини, и нама се понекад деси да некоме будемо центар масе око
кога се врти цео живот. И као што Сунце заједно са нама прати своју путању око
центра галаксије, и ми се крећемо заједно са центром масе своје личне звезде,
вођени невидљивом руком која нас држи у вртлогу неке још снажније силе. Центар привлачења може
бити нека личност, институција или чак само идеја, а када се свет заврти око
неке нове и свеже идеје, границе домена атракције могу постати небитне. У
времену глобализације и дигиталних медија, информације се не задржавају на
административним границама. Србија крајем 2025. године јако подсећа на небески
плес две галаксије у судару, које се међусобно прожимају и гутају једна другу. Овај
процес је неизбежно пун разарања, али уједно представља и формирање једног
сасвим новог света.
У
каквом Свету ћемо живети у наредним годинама директно зависи од нас, од наше
спремности да се укључимо у интеракције, од наше спремности да прихватамо нове
идеје. Чак и када нам се учини, и када нас убеђују да то што ми желимо није
могуће јер се тако нешто никад није десило, крајњи исход ће ипак зависити само
од нас. Спектар могућности је тако велики да ниједан ум не може предвидети ток
догађаја на основу претходних искустава, било да су она лична или колективна.
Оно
што је потпуно извесно јесте да живимо у времену које доноси велике промене, и
да ће те промене доћи веома брзо. То знамо сигурно јер се промене већ дешавају
и ми их видимо. Живимо у веома узбудљивом времену и треба да будемо свесни тога и срећни због тога, а не да се жалимо јер нам је тешко. Мора да нам буде тешко да би настало нешто вредно и лепо.
Будите
и Ви део новог Света који се рађа. Укључите се у промене већ сада. Повежите се у мрежу која Србији доноси слободу.
Коментари
Постави коментар
Ваши коментари су добродошли