Алтернативне стварности

Пре неко вече смо испред МУП блокирали Булевар Зорана Ђинђића и захтевали ослобађање младог студента Стефана кога су неидентификована лица отела са улице и одвела у непознатом правцу. Док смо причали о томе како свако од нас може у било ком тренутку да буде ухапшен, комшиница је приметила да смо почели да размишљамо о могућим хапшењима као о изненадном доласку неких гостију у нашу кућу: Како ћу ја сад ако ме ухапсе а ја нисам спремила кућу? Ухватио сам себе како размишљам на сличан начин пред полазак на Видовдански протест: Морам обавезно да оперем косу за случај да ме тамо ухапсе... Скуп који су студенти организовали био је величанствен по много чему. Број људи који су се одазвали студентском позиву јесте био огроман али то није најважније у овој причи. На мене је посебно упечатљив утисак био начин на који су се колоне окупљале и усмеравале према Славији из свих праваца у савршеној атмосфери и реду, према унапред договореном распореду и току догађаја. Студенти су савладали технику...

Објашњавали смо нашој ћерки да нам требају стара наследна решења за кућу у селу још из времена када је умро њен деда крајем прошлог века, а кућу наследила сада покојна баба. Није јој било јасно зашто нам требају та стара документа, па смо јој рекли да електрично бројило никада није преведено на њену бабу која је и сама умрла пре неколико година. Каже дете, па кад могу и даље да гласају, ваљда је у реду и да плаћају струју. Чињеница је да ствари у реалном животу веома често не функционишу исто као на папиру. Моја жена се сетила да имамо и компанију Београдски Метро (и воз), са одређеним бројем запослених који уредно примају плате. Ако сте и ви помислили на ланац продавница са истим називом, не ради се о томе него о фирми која је задужена за управљање системом подземне железнице. Милан Оклопџић је још 1983. године објавио футуристичку новелу о путовању Београдским Метроом али је компанија основана тек након одлуке актуелног режима да започне радове у заштићеном реону водоснабдевања у М...

Често посећујем сајт Fair Observer и повремено тамо нађем понеки занимљив чланак. Пре само неколико дана наишао сам на текст Bubblelicious који кроз скицу стања свести у Америци данас, говори о суштини теме којој сам ја намеравао да посветим добар део свог блога. Препоручујем вам да прочитате оригинал. Ја преносим своје виђење и пројекције.   Из поднаслова се види да текст говори о томе како нас медији доводе до ситуације у којој смо подељени на приближно равноправно расподељене популације које стварност око нас доживљавају дијаметрално супротно. Буквално паралелно живимо у алтернативним стварностима, једни поред других, или још тачније, измешани једни са другима. „Two realities hermetically sealed, running on parallel tracks.“ Аутор оригиналног текста препознаје доминантну улогу интернет медија у односу на традиционалне ТВ станице. На примерима Youtube инфлуенсера са милионским бројевима пратиоца он препознаје да за разлику од традиционалних медија, ови савремени извори ...