Породични разговори

Објашњавали смо нашој ћерки да нам требају стара наследна решења за кућу у селу још из времена када је умро њен деда крајем прошлог века, а кућу наследила сада покојна баба. Није јој било јасно зашто нам требају та стара документа, па смо јој рекли да електрично бројило никада није преведено на њену бабу која је и сама умрла пре неколико година. Каже дете, па кад могу и даље да гласају, ваљда је у реду и да плаћају струју.

Чињеница је да ствари у реалном животу веома често не функционишу исто као на папиру. Моја жена се сетила да имамо и компанију Београдски Метро (и воз), са одређеним бројем запослених који уредно примају плате. Ако сте и ви помислили на ланац продавница са истим називом, не ради се о томе него о фирми која је задужена за управљање системом подземне железнице. Милан Оклопџић је још 1983. године објавио футуристичку новелу о путовању Београдским Метроом али је компанија основана тек након одлуке актуелног режима да започне радове у заштићеном реону водоснабдевања у Макишу. Вероватно је то била још једна од оних луцидних одлука донетих по логици „што горе, то боље“. Радови су започети 2020. године али упркос обезбеђеној донацији од Француске нису далеко одмакли.

Историја неуспелих покушаја да Београд добије метро лепо је сумирана на најпопуларнијој интернет енциклопедији. Из историје се свашта може научити. Углавном, можемо видети који предуслови су потребни и довољни да би неки пројекат био реализован. Научна заснованост је аргумент само на папиру, као и ставови јавног мњења. Битно је ко има новац да финансира пројекат и ко ће од реализације пројекта остварити добит. Новцем се може обезбедити научно истраживање чији резултати одговарају финансијеру и који ће подржати већ постигнуте договоре – неко ће га већ потписати. Новац обезбеђује и подршку медија а тиме и довољну подршку заједнице. Ако се пројекат сруши некоме на главу, увек је могуће оптужити опозицију за тероризам.

Да ствари ипак не могу заувек тако да функционишу рекао нам је недавно нико други до господар Вучић. Каже, не сме нико више ништа да му потпише па је наводно зато у великом кашњењу са реализацијом датих обећања. Само да није тих блокадера вероватно би већ били лидери ЕУ у врхунским новим технологијама које спремамо за Експо. Некако му се причинило и да су то исти они који су Слобу предали Хагу. Ваљда му је још то једино остало да им прикачи. Нема везе што су блокаде Универзитета акција студентских пленума ни то што ови нису били рођени у време поменутих догађаја. Он тврди да он зна најбоље да иза блокада стоје жути. Зашто би се он замарао утврђивањем чињеница кад му је једино важно да његови поданици њему верују и за њих ће бити истина оно што је Вучић рекао.

Биће да ни ту баш не иде све по плану. Људи који знају шта раде неће инвестирати у пропале диктаторе. Он је за њих одувек био потрошна роба а рок трајања му истиче ускоро – толико скоро да је све око њега почело онако непријатно да смрдуцка. Политичар на издисају каријере може да вуче још само последње очајничке потезе. Без разлога да сумњамо у неизбежну пропаст која предстоји корумпираној власти, морамо до краја остати опрезни да не постанемо жртве тих неконтролисаних последњих трзаја. Један од последњих потеза који могу да им продуже трајање јесте изазивање опште опасности, ванредног стања или не дај Боже рата на Балкану. Зато је јако важно да очувамо мирољубиву природу општенародних протеста.

Па да видимо шта кажу научници који се баве моделирањем динамике у системима у којима долази до сукоба власти и непослушних грађана. Погледао сам само неколико новијих радова у овој области.

У раду Грега Клајна из 2018. године под називом „Динамика политичких протеста“ аутор даје систематизацију различитих одговора власти зависно од типа протеста. Протесте аутор оцењује на основу тога какве захтеве постављају и колико штете наносе властима. Власти процењују која је цена уступака које би морали да учине и пореде их са директном штетом коју трпе од самих протеста. Уколико је цена уступака велика власти су склоније примени принуде за обустављање протеста. Уколико су захтеви људи који протестују скромнији вероватније је да ће власт учинити неке уступке. Можда ови закључци и нису превише корисни али дају општи оквир за резоновање.

Многи аутори (видети на пример рад: Are Protests Contagious?) налазе да ширење протеста показује особине веома сличне динамици дифузије у физичким и физичкохемијским системима. Протести се под одређеним условима шире као фронтални таласи. Понекад ови таласи након неког времена изгубе енергију и утихну. С друге стране, многи протести пролазе кроз циклусе у којима се смењују мобилизација нових снага и репресија која их сузбија.

Математичко и нумеричко моделирање показује да ови процеси могу имати изузетно изражену нелинеарну динамику која може довести до различитих појавних облика временске и просторне динамике. (Mathematics 2020, 8, 78; doi:10.3390/math8010078) Изгледа да посебно интеракција између репресије и мобилизације протеста може довести до веома различитих исхода, од поступног гашења до поступног интензивирања које на крају води изван домена претпостављене динамике и преласка у нови облик организације. (Journal of Theoretical Biology 595 (2024) 111970).

Коришћење нумеричких модела за предвиђање динамике протеста може бити солидна основа за доношење одлука са обе стране. Међутим, одлуке обе стране доводе до измењених околности тако да би требало у моделирање укључити и теорију игара. При том не смемо заборавити и то да квалитет прогнозе зависи од улазних параметара који дефинишу особине модела а њихове вредности је тешко одредити поуздано. За сваку конкретну ситуацију параметре је неопходно одредити независним истраживањем. Захваљујући бројним неодређеностима права вредност истраживања у овој области заправо није у предвиђању и контроли историјских токова. Најважнији исход ових истраживања је разумевање односа међу субјектима и могућих исхода који могу бити контраинтуитивни.

Најважније информације за добар модел стварности долазе директно са терена. Док Председник свих грађана Србије пише уџбеник „Како сам победио обојену револуцију (у целом Свету)“ ваљало би да провири кроз прозор на Андрићевом венцу. Не би било лепо да то штиво остане непотпуно због тога што му неко од најближих сарадника није пренео да протести грађана Србије добијају нови замах.

Ћераћемо се још...