Оптичке варке

Уколико је неко очекивао да на блогу названом „Алтернативне стварности“ нађе текстове о паралелним универзумима, бојим се да ће бар у почетку бити разочаран, мада не искључујем могућност да ће ме размишљања у неком тренутку повести и тим путем. Моја интересовања су више оријентисана на субјективну перцепцију стварности, и заснованост субјективног става у особинама природних закона.

Најлакше је уверити се у варљивост субјективне перцепције посматрањем неке од оптичких илузија које су данас лако доступне на интернету.

Шта видите на следећем цртежу?


Неко ће прво уочити беле силуете два лица постављена једно наспрам другог. Други ће одмах видети црну силуету пехара у центру цртежа.

На другом цртежу можете уочити профил младе дотеране жене или карикирани профил старице.


Чињеница је да када једном уочите једну форму, вашем мозгу је потребан одређени напор да сагледа другу могућност. Чињеница је да са нивоом сложености цртежа, и тај неопходни напор расте. Пробајте да уочите животињу на следећем цртежу.


Да ли сте уочили жабу, или можда главу коња. Изгледа да ваш први избор зависи од неких одлика личности. Без обзира на мању или већу поузданост оваквих тестова личности, изгледа да је то својство мозга прилично универзално. Наша опажања се пореде са већ постојећим формама стварности у мозгу и када једном дође до препознавања, потребно је уложити додатни напор да се прихвати идеја да истим опажањима може одговарати нека друга реалност.

Из ових једноставних примера може се научити још нешто веома корисно. Промена визије реалности понекад захтева промену угла гледања. На последњем примеру је то посебно јасно. Када се цртеж заротира за 90 степени препознавање главе коња може бити много лакше.



Пробајте да видите аналогију између различитих приказа студентских протеста у медијима и овде приказаних оптичких илузија. Оно што нама делује као једина истина, некоме је ништа више од обичног пропагандног спиновања.

Да ли је онда оправдано то што неко у студентским протестима види обојену револуцију? Као што смо видели, понекад је потребно мало напора да би се сагледала алтернативна стварност. Промена угла гледања на проблем је веома корисна алатка и у овом случају као и код оптичких илузија. Свако може да уложи тај мали напор и да препозна да прича може да се исприча и из другог угла.

Друго веома важно питање је да ли су ове различите интерпретације равноправне. Да ли су у праву и једни и други – и они који виде жабу и они који виде коња – они који верују студентима подједнако као и они који верују Радио телевизији Србије?

Допустите ми да то питање детаљније размотрим у неком од наредних постова.






Коментари

Популарни постови са овог блога

Живот у одвојеним реалностима

Цикличност промена