Зелена трава дома мог
Недавно смо чули да је амбасада Србије у Лисабону била умешана у промет 100 килограма кокаина. Ова информација је недавно процурела преко скај апликације и вест је објављена у Црној Гори чији се политичари помињу као организатори транспорта за који је наша страна требало да обезбеди сигуран штек. Све се ово дешавало 2020. године а тадашњи амбасадор Србије је две године након ових дешавања умро након пада са литице у близини Лисабона. Српска политика се и даље опасно нагиње над амбисом у који лако може да повуче све нас.
Значај земаља западног Балкана за путеве дистрибуције дроге ка Европи познат је годинамауназад. Постоје јавно доступни подаци о томе на међународним сајтовима. Очигледно је да за трговце дрогом на Балкану не постоје границе, а посебно оне које смо ми поставили након распада Југославије.
Иако
нарко картели у Србији делују из позадине, они обезбеђујулогистику за транспорт дрога и опстају упркос повременим хапшењима или
егзекуцијама привремених шефова.
Заплена
марихуане у Коњуху
показала је врх леденог брега. Ми обични смртници можемо само да замишљамо које
су количине дроге која пролази преко Србије неоткривена. Изградња мреже
аутопутева је свакако корисна целој Србији, али је очигледно додатно олакшала и
убрзала и транспорт великих количина дроге, која се у највећој мери кроз нашу
земљу превози камионима и аутомобилима.
Власник
Јовањице
је имао дозволу државе за производњу индустријске конопље али су узорци узети
са његових фарми и складишта показали да се од 2016. до 2019. године бавио производњом
озбиљних наркотика. У одбрану Колувије стали су и министар полиције Братислав
Гашић и председник Србије који је лаконски одговорио новинару: „Па шта?“.
Највећи кривац за ову аферу је испао инспектор Миленковић који је открио о
каквој се производњи овде ради, а ништа боље није прошло ни Тужилаштво за
организовани криминал које се усудило да покрене поступак.
Након
овог испада, инспектора Миленковића неко очигледно сматра државним непријатељем
јер га БИА надзире, што је он успеода демонстрира након што је савладао и легитимисао особе које су га
пратиле.
Након
што је Тужилаштво за организовани криминал показало интерес
за неке високе функционере СНС, диктатор и његови поручници су покренули процесреорганизације у правосуђу са идејом да се ово тужилаштво расформира или да
се сведе на ниво који никога (од њих) не угрожава.
Не
може се баш све гурнути под тепих. То су поручили грађани на протестуиспред ТОК обећањем да ће сва злодела ове власти бити упамћена.
Ових
дана пољопривредници блокирајупутеве широм Србије због недомаћинског односа државе према производњи
хране, што је чак и национални сервис морао да помене. Међутим, глобалистичка и
нео-феудална власт у Србији склонија је да ресурсе пољопривредника искористи на
економичнији начин. Власници Јовањице отварају лагано новефирме по Србији уместо да за своје криминалне радње служе заслужену казну.
Од канабиса ће сада правити ракију.
Познато је да се на овим просторима
активно трговало опијумом још у периоду између два светска рата, а такође и да
је у ту трговину била укључена и наша држава. Није добро да се то дешава и
данас, када се једном латиноамеричком председнику судиу Њујорку за трговину дрогом. Бројни су показатељи
да се и нашем диктатору позиција клима.
Оно
што је много опасније јесте могућност да се цело друштво сурва у провалију
уличних ратова међу нарко картелима. Сведоци смо да се Мексико бори
са таквом ситуацијом деценијама. Пуцњаве између припадника нарко картела у
Србији такође одавно нису новост. Иако ова ситуација у
Србији делује стабилно током дужег времена, лако је могуће да се налазимо у
метастабилном стању иза кога следи изненадна промена и прелаз у нову динамичку
равнотежу испуњену насиљем повезаним са нарко картелима. Предуслов за овакав
развој је дугорочна и постојана прерасподела ресурса, као што би на пример било
наоружавање одређених група блиских појединим представницима власти.
Свакодневно видимо да су код нас лојалисти под неком врстом заштите државе, чак
и када им је основна делатност криминална, што би управо одговарало изнетој
претпоставци за настанак прелома.
Хајде
да мало објасним и како се ја са својом експертизом уклапам у ове анализе, јер
се безбедносним питањима никада нисам професионално бавио. У физичкој хемији
постоји нешто што се зове хемијскичасовник. То су хемијске реакције у којима се процес одвија тихо и невидљиво
током дужег времена, времена које се може контролисати избором почетних
вредности концентрација реагенаса. Након истека тачно одређеног временског
интервала долази до готово тренутне и ненајављене промене, обично јасно видљиве
по промени боје. Ова промена боје је последица нагле промене концентрација
приликом преласка из једног метастабилног стања у друго. Оно што овакав след
догађаја омогућава је поступно нагомилавање или трошење неких ресурса.
Достизањем критичне вредности, систем губи стабилност и дисконтинуално прелази
у ново стање. Ново достигнуто стање карактеришу другачији односи интензитета
различитих процеса.
Све
је то у суштини исто као оно што може да се деси у узбурканом друштву Србије.
Последице могу бити веома озбиљне и нажалост могу укључити и губитке живота.
Узроци су већ сада веома јасни. У питању је неодговорно и авантуристичко,
криминално понашање власти која је омогућила да се мрежа нарко картела развије.
Злоупотребама
власти се мора стати на пут. На протестима се мора истрајати све до коначне
промене и власти и начина функционисања државе. Процес смо покренули, и нећемо
се заустављати до победе.
Коментари
Постави коментар
Ваши коментари су добродошли