Логика отпора

Апотеке Београд су једино преостало место у Београду, на које можете отићи да вам дипломирани фармацеут направи неки медицински препарат по рецепту вашег лекара. И поред несумњивог стратешког значаја за здравље нације, ова институција је месецима у кризи и запослени не добијају плате, а залихе лекова су им готово потпуно испражњене. То је нажалост само један од низа примера накарадне приватизације која се спроводи у Србији, тако што се значајан ресурс овог народа прво потпуно обезвреди небригом државе, а затим се некој буразерској компанији омогући да га откупи у бесцење.

Суперхик – суперхерој корупције: отима сиромашнима да би дао богатима Извор

Ова стратегија није јединствена за Србију. Процес феудализације је присутан широм света. Током овог процеса јавна добра се нетранспарентно приватизују. На тај начин систем у коме живимо губи своју виталну динамику, а капитал престаје да се обрће у новим инвестицијама. Капитал постаје поново самом себи сврха и крајњи исход је његова акумулација у џеповима малобројних мултимилијардера. Овакав систем вредности је суштинско обележје феудализма. За разлику од средњевековног феудализма, овај нови би се могао назвати технофеудализмом. Криптовалуте ће свакако бити једна од његових типичних одлика.

Самодеструкција која доводи до денационализације и разарања система вредности није својствена ни само овом времену. Исти процес је пре много векова довео до пада Римског царства. У центру проблема који се поново створио у нашој цивилизацији у овом тренутку који управо живимо, као и раније у време растакања Римског царства, налази се добро познати феномен корупције.

Корупција има свој сопствени, добро подмазани, математички механизам. У нелинеарним системима изложеним било каквом спољашњем утицају или унутрашњем поремећају, позитивна повратна спрега може довести до неконтролисаног појачавања почетног поремећаја, све док систем не изађе из контроле. Приватизација државне имовине у рукама мале елите ствара механизам где "новац купује политички утицај, који затим омогућава даљу приватизацију". То је класична експлозивна нелинеарност. Као што једна варница може изазвати шумски пожар, тако једна нетранспарентна продаја ресурса урушава целу структуру правне државе.

Глобални процес неофеудализма (где корпорације и олигарси постају моћнији од држава) на локалном нивоу се манифестује као корупција. Протести који се појављују широм света су заправо покушај система да се самоорганизује и спречи пад у "хаотично" стање или у стање потпуне друштвене ентропије где институције више не врше своју функцију. Мирољубиви протести нису "хаос" (како их власт често описује), већ управо супротно – они су интелигентан одговор система који покушава да поврати стабилност. Они су механизам негативне повратне спреге који покушава да заузда побеглу "позитивну спрегу" корупције и приватизације.

Настанак протеста није случајан. Свака акумулација моћи која гуши слободу заправо повећава унутрашњи притисак у систему. Корупција је трење које загрева друштво до тачке кључања. Наш отпор није само политички став, то је одбрана системске логике од феудалног хаоса.

На крају, морамо разумети да друштво није статична слика, већ динамички систем у стању сталне промене. Глобални талас приватизације, који јавна добра претвара у приватне феуде, покушава да нас гурне у атрактор неофеудализма – стање у којем су ресурси заробљени, а вертикална покретљивост заустављена. Корупција у Србији није само аномалија; она је 'системски шум' који прети да потпуно дестабилизује наш заједнички простор.

Као неко ко проучава нелинеарну динамику, знам да се у тачкама најјаче нестабилности – у тачкама бифуркације – дешавају највеће промене. Ми се управо налазимо у тој тачки. Наше присуство на улицама, наш мирољубиви протест и наше 'не' приватизацији државе нису израз хаоса. Напротив, то је самоорганизација система који одбија да се уруши.

Нелинеарна динамика нас учи још једној важној ствари: осетљивост на почетне услове. Одлучна и добро организована група људи, у правом тренутку и са правом идејом, може потпуно променити историјски ток развоја читаве државе. Наша борба против корупције је покушај да систем извучемо из вртлога деструкције и усмеримо га ка новом, стабилнијем атрактору – ономе у којем јавно добро припада свима, а не само повлашћеној елити.

Можда изгледа да смо само кап у мору, али у нелинеарном свету, та кап је управо оно што покреће талас. Видимо се на улици – јер физичка хемија друштва не познаје повлачење, него само еволуцију кроз отпор.