Multiverzum

Ћерка ме пре неког времена питала како се по мени завршава Мали принц. На тренутак сам морао да се замислим. Књига не даје дефинитиван одговор. Читаоцу је дата прилика да активно перципира причу и да креира своје виђење. Није ли и то добар пример паралелних универзума? Паралелни универзуми, познати и као мултиверзуми, су теоријски предвиђени иако њихово постојање није експериментално потврђено, а можда никада неће ни моћи да буде. Ово су читави светови који коегзистирају заједно са нашим. Неки теоријски модели сугеришу да сваки могући исход сваког догађаја ствара нови универзум. То у крајњем случају може да значи и да свака одлука коју донесемо доводи до стварања читавог једног потпуно новог универзума. Можемо одлучити да живимо у универзуму у коме је малог принца змија убила, али можемо и да одлучимо да је у нашем универзуму мали принц стварно отпутовао назад код своје руже.

Од најранијих митова до најновијих теорија у физици, човечанство се одувек питало да ли је наш универзум једини. Древне културе су замишљале небеса и подземне светове који постоје поред нашег земаљског. То су понекад била места где су живели богови и духови. Филозофи су спекулисали о бесконачним световима који постоје ван нашег домашаја, сваки пратећи свој поредак. Ови универзуми више нису искључиво ограничени на подручје научне фантастике; филозофија, физика, па чак и теологија имају теорије о томе зашто мултиверзуми постоје и како функционишу. Данас се ова вековна радозналост преселила у домен науке, где физичари и космолози истражују могућност „паралелних универзума“ не као фантазију, већ као хипотезе рођене из математике и посматрања.

У науци паралелни универзуми, познати и као мета-универзуми или мултиверзуми, су група теоретских близаначких универзума који коегзистирају са нашим. Каже се да су они варијације наше стварности, које се одвијају у различитим световима.

Извор

 

Амерички физичар Хју Еверет је 1956. године први формулисао идеју о постојању паралелних универзума, као тумачење квантне механике. Млади Хју Еверет слагао се са већином онога што је високо цењени физичар Нилс Бор предложио о квантном свету. Слагао се са идејом суперпозиције, као и са појмом таласних функција. Али Еверет се није слагао са Бором у једном кључном аспекту: према Еверету, мерење квантног објекта га не присиљава у једно или друго свеобухватно стање. Уместо тога, мерење квантног објекта изазива стварно расцепљење универзума. Универзум се буквално дуплира, делећи се у један универзум за сваки могући исход мерења.

Колико год узнемирујуће звучало, Еверетово тумачење Много Светова има импликације изван квантног нивоа. Ако радња има више од једног могућег исхода, онда - ако је Еверетова теорија тачна - универзум се дели када се та радња догоди. Ово важи чак и када особа одлучи да не предузме дату радњу.

То значи да ако сте се икада нашли у ситуацији где је смрт била могући исход, онда сте у једном универзуму, паралелном нашем, заиста и умрли. Ово је само један од разлога зашто неки сматрају тумачење Много Светова узнемирујућим.

Још један узнемирујући аспект тумачења Много Светова јесте то што поткопава наш концепт времена као линеарног. Замислите временску линију која приказује историју Другог светског рата. Уместо праве линије која приказује значајне догађаје који напредују, временска линија заснована на тумачењу Много Светова би показала сваки могући исход сваке предузете радње. Одатле би сваки могући исход предузетих радњи (као резултат првобитног исхода) био даље хроничан, што би резултирало у суштини бесконачним бројем алтернативних историја.

Теорија Много Светова остаје једно од водећих тумачења квантне механике. Међутим, и друга тумачења су за сада подједнако валидна а она не захтевају паралелне универзуме. Наука још увек није сигурна да ли су паралелни универзуми и мултиверзум заиста стварни.

Где и како постоје паралелни универзуми је заправо најжешћи извор дебате.

• ·       Неки кажу да мета-универзуми постоје близу нас. Толико близу, у ствари, да духови можда нису ништа више од људи из алтернативних универзума који некако упадају у нашу стварност.
• ·       Други претпостављају да су ови универзуми бесконачно далеко, далеко изван најудаљенијих галаксија.
• ·       Трећа теорија је да паралелни универзуми постоје у различитим димензијама, било нижим или вишим од четвородимензионалног света у којем живимо.

Паралелни универзуми се јављају и у теорији струна. Теорија струна, коју је осмислио јапанско-амерички физичар Мичио Каку, каже да струне, као основни градивни блокови све материје, као и свих физичких сила у универзуму – попут гравитације – постоје на субквантном нивоу.

Ови градивни блокови се могу визуализовати као сићушне гумене траке – или струне – које граде кваркове (квантне честице), а затим електроне, атоме, ћелије и тако даље. Какву тачно материју струне стварају и како се та материја понаша зависи од вибрације ових струна.

Према теорији струна, на овај начин је састављен цео наш универзум. Овај састав универзума је смештен у простору 11 одвојених димензија. Као и теорија многих светова, теорија струна показује да паралелни универзуми постоје. Према тој теорији, наш сопствени универзум је попут мехура који постоји поред сличних паралелних универзума.

Подсетимо се да је према широко прихваћеној теорији Великог праска наш универзум настао из сингуларитета и да се од тада шири. У првој фази тзв. инфлације, која је трајала кратко, ово ширење је било невероватно брзо, али након престанка те фазе инфлаторног ширења, ширење се наставило али је његова брзина много мања. Према теоријском физичару Александру Виленкину са Универзитета Тафтс у Масачусетсу, мистериозни процес инфлације и Великог праска у којима је наш универзум настао, није се завршио свуда у исто време. Иако се инфлационо ширење универзума завршило за све што можемо да детектујемо са Земље пре 13,8 милијарди година, космичка инфлација се заправо наставља на другим местима. Ово се назива теорија вечне инфлације. И како се инфлација завршава на одређеном месту, формира се нови универзум-мехур, написао је Виленкин за Сајентифик Америкен 2011. године.

 

Извор

 

Ти универзуми-мехурови не могу да контактирају једни са другима јер настављају да се шире унедоглед. Ако бисмо кренули ка ивици нашег мехура, никада до ње не бисмо стигли јер се ивица удаљава од нас брже од брзине светлости и брже него што бисмо икада могли да путујемо.

Али чак и ако бисмо могли да стигнемо до следећег мехура, према вечној инфлацији (у комбинацији са теоријом струна), наш познати универзум са својим физичким константама и условима за живот могао би бити потпуно другачији од хипотетичког мехурастог универзума поред нашег.

„Ова слика универзума, или мултиверзума, како се назива, објашњава дугогодишњу мистерију зашто константе природе изгледају фино подешене за појаву живота“, написао је Виленкин. „Разлог је тај што интелигентни посматрачи постоје само у оним ретким мехурићима у којима се, чистом случајношћу, константе појаве баш како треба да би живот еволуирао. Остатак мултиверзума остаје неплодан, али никога тамо нема да се жали на то.“

Виленкиново објашњење имплицира да у неким од бесконачних мехурастих универзума изван нашег, могу постојати други интелигентни посматрачи. Али у сваком тренутку који прође, ми се удаљавамо од њих и никада се нећемо срести.

Космологија брана је још један теоријски оквир у физици који сугерише да је наш универзум само један од многих паралелних универзума који постоје на вишедимензионалним објектима званим бране. Ова теорија је алтернатива традиционалној теорији Великог праска и нуди другачију перспективу о пореклу и еволуцији универзума. Космологија брана заснива се на идеји да је наш универзум четвородимензионална брана уграђена у вишедимензионални простор познат као баласт.

Бране су теоријски објекти у теорији струна који представљају различите димензије простора. У космологији брана, наш универзум се сматра тродимензионалном браном која плута у простору више димензије. Ове бране могу да се сударају или међусобно интерагују, што доводи до стварања нових универзума или изазива промене у постојећим. Бране се такође могу сматрати мембранама које раздвајају различите димензије простор-времена.

Насупрот теорији Великог праска по којој је универзум настао из сингуларитета и од тада се шири, космологија брана сугерише да је наш универзум само једна од многих брана које постоје у вишедимензионалном простору. Према космологији брана, Велики прасак није био почетак свега, већ судар између две бране, што је резултирало стварањем нашег универзума. Ова теорија нуди другачије објашњење за порекло и еволуцију универзума у поређењу са Теоријом Великог праска.

Мој омиљени модел је Екпиротски универзум, специфичан модел унутар бранске космологије који предлаже постојање цикличног универзума. Према овом моделу, наш универзум пролази кроз бескрајан циклус ширења и контракције, при чему сваки циклус почиње сударом између две бране. Екпиротски универзум сугерише да Велики прасак није био јединствен догађај, већ понављајући феномен који се десио више пута у прошлости и наставиће да се дешава у будућности.

 

Извор

 

Иако постојање паралелних универзума остаје тема дебате међу научницима, теоријски оквири и филозофске импликације настављају да инспиришу радозналост и истраживање. Како се наше разумевање квантне механике и космологије развија, идеја о паралелним универзумима може постати саставнији део нашег разумевања универзума и нашег места у њему.

Питање паралелних универзума није остало само у домену науке. Оно подједнако дотиче филозофију, религију и машту. Евентуално постојање паралелних универзума сугерише да стварност може бити много богатија од света доступног чулима, да се иза завесе нашег видљивог космоса налазе бесконачне могућности: светови где се историја одвијала другачије, где време откуцава другим темпом, где друга верзија нас самих можда живи потпуно другачији живот.

Безбројна дела прастарих, али и модерних митова и фикције настала су из идеја о паралелним универзумима и мултиверзуму. Преклапајући светови се појављују у нордијској митологији, као и у будистичкој и хиндуистичкој космологији. Идеја о вишеструким универзумима који долазе у контакт појавила се у штампи у новели Едвина А. Абота „Равница: Романса многих димензија“ (Seeley & Co., 1884), и још увек се може видети у новијим филмовима као што је Марвелов филм „Доктор Стрејнџ“ из 2016. године. Читав жанр јапанских анима, назван исекаи, бави се ликовима транспортованим у паралелне светове. Ја сам лично уживао гледајући „Његова мрачна ткања“.

Поред читања Малог принца као обавезне лектире, препоручујем да погледате и летонску тв серију Совјетске фармерке. Рецимо да је то летонска верзија Лета изнад кукавичјег гнезда, мада то и није баш фер, јер и ово новије дело има много слојева које вреди анализирати. Нећу вам покварити уживање ако откријем да у завршној сцени главни јунак везан у кревету локалне болнице за ментално оболеле, почиње да се лагано ослобађа одвезујући први чвор који га држи заточеног у овој Совјетској републици. Овај симболични потез доводи нас у сличну ситуацију као на крају читања Малог принца. И ако успе да се ослободи из свог затвора, он још увек остаје закључан унутар система који се још дуго неће променити. Незадрживи оптимизам којим ово дело ипак одише произлази из историјске дистанце и предности коју нам даје сазнање да се Летонија успешно одвојила од Русије. Притом, ова серија уопште не говори о односима међу нацијама већ о много универзалнијим вредностима.

Због необичне сличности са актуелном ситуацијом у Србији данас, ова серија ме је инспирисала да поново размишљам о животу у паралелним стварностима. Постојање паралелних универзума у физици можда није још доказано, али у нашим свакодневним животима је евидентно. Главни јунак серије и његов противник не деле исти поглед на стварност, баш као да живе у паралелним универзумима. Нама је као гледаоцима јасно ко је од њих позитиван јер један од њих има сву моћ да уништи живот другом. Други има само могућност да покуша да се бори за себе без много шанси за успех.

Погледајмо сада у огледало. У ком универзуму ми данас живимо? Из перспективе гледаоца могло би се чинити потпуно јасно. Студенти и грађани у Србији су потпуно изложени свим средствима присиле коју на њих брутално примењује власт једне политичке странке. Па ипак, та власт убеђује своје гласаче да су они заједно жртве безобзирности неке мањине, која само из обести ради на уништавању Србије. И ти људи им верују. Можда верују зато што су лаковерни и подложни ауторитету, али вероватније је да им то одговара. Неки можда не желе да прихвате да постоје разлози да се као и студенти боре у неравноправној борби, јер им је и саме борбе већ превише у животу. Други вероватно уживају у илузији која им се сервира. За њих је државни апарат на њиховој страни и улива им сигурност – бори се за њих.

Власт у Србији има у рукама све институције, или бар скоро све. Ипак, узурпатори наших институција калкулишу бирајући веома деликатну равнотежу. Боре се да задрже поверење довољног броја обманутих и уцењених, како би додатном крађом на изборима, и ширењем лажи, успевали да одрже опсену функционисања система који се неумитно распада, управо због њиховог деловања. Без те мале преостале количине поверења коју још имају они ће ускоро остати без ичега. Уздају се у породице којима су обезбедили купљене дипломе за неког братанца који „има добру душу али је био принуђен да се снађе“ у земљи у којој праве дипломе не обезбеђују ни поштовање ни радно место. Уздају се у породице мајки којима су нашли везу да преко реда дођу на листу за операцију кука. Уздају се оне које купују за сендвич и кесу брашна.

Сви који се продају за ситне уступке ове власти гореће у паклу горког кајања када буду могли да виде да су својим гласом допринели да и њихово дете добије батине од полиције, само зато јер тражи за себе комад слободног неба и правду за све жртве корупције. Гореће и тражиће правду од поткупљених судија са партијским књижицама, али правде неће бити јер батинаши који туку децу по улицама Србије добијају помиловање председника. Убице у скупим аутомобилима ће наставити да некажњено газе равноправно њихову, као и нашу децу све док не прогледају и они. Све док прогледалих не буде довољно.

И баш зато се страх ових дана увлачи у кости свима који се ослањају на милост власти, јер нова светлост се шири Србијом и стиже у ћошкове у којима је није било деценијама. Ту нову светлост шире студенти. Ватра побуне се шири Србијом. Угњетавани виде долазак новог препорода. Наша земља из једног мрачног, умирућег универзума прелази у неки нови, светлији. Надајмо се да до овог преласка у нови универзум неће морати да дође уз нови Велики прасак.