Антистрес програм

 

Ко у Србији још није полудео, тај стварно није нормалан.

Постали смо земља у којој се старлете доводе да управљају министарством, убице и силоватеље председник Србије проглашава херојима, академицима се пребацује да се много праве паметни, тужиоце онај исти председник проглашава криминалцима, а ако неко у полицији покуша да ради свој посао, ризикује да оде на робију.

Сво то изопачавање са јединим циљем останка на власти, реализује се на директну штету грађана Србије. Неспособни послушници су доведени да управљају јавним предузећима, па није ни чудо што они то раде лоше. Чудно је што нас после недељу дана зимског хаоса на улицама и путевима у Србији председник на државној телевизији обавештава да ми путеве чистимо брже и боље него што то раде у уређеним државама. Ово је извитоперено приказивање трагичне стварности. У реалном животу, да нема овог глобалног отопљавања код нас би ових дана било много више мртвих од смрзавања а и од глади.

И кад се све то деси после више од годину дана протеста, реакција нашег народа је обележена краткотрајним изливом беса у једном месту које је данима било без струје и воде, и поплавом клипова у којима се грађани клизају или чак скијају залеђеним и затрпаним улицама наших градова. Бачена је и понека грудва. Понека је пала на бину певачице богато награђене за наступ у опљачканом и осиромашеном Чачку, али одушевљење је изазвало грудвање студената и грађана пред зградом Скупштине Републике Србије, на месту са кога су дан пре тога уклоњени шатори паравојних јединица.

Хумор и забава и јесу прави одговор на живот у комедији забуне на који смо ми осуђени. Хумор и добро друштво су заиста лек за ово друштво тровано мржњом.

Некако, против своје воље, одавно сам увучен у истраживања механизама које наш организам користи да би се одбранио од стреса. Чак и ако нисам лично дошао до неког врхунског открића, био сам принуђен да прочитам брдо литературе о истраживањима у овој области. Имам шта да напишем о овој теми.

За почетак, стрес није нека болест од које патимо јер смо претрпели шок или неку штету. Стрес је просто низ одговора нашег тела на изазове којима смо изложени. Стрес има своју позитивну страну. Он је ту да нас припреми за одговарајућу реакцију и у већини случајева стрес то ради сасвим добро. Стресна реакција активира хормоне попут адреналина и кортизола, што повећава будност и спремност на брзу акцију. Проблеми обично настају када смо изложени стресу током дужег времена. Нажалост, година дана која је остала за нама већ је оставила трага. Такође нажалост, није у питању само ова последња година јер се штетни ефекти стреса акумулирају.

Да вас мало заплашим: дуготрајна изложеност стресу повећава ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и ослабљеног имунитета. Може изазвати анксиозност, депресију, несаницу и проблеме са памћењем. Неће бити чудо ни ако осетите главобоље, болове у мишићима, пробавне сметње или ако вам порасте крвни притисак.

Дакле, схватите стрес озбиљно. Али немојте паничити. Нисте беспомоћни.

Ако вам неко каже да избегавате стрес вероватно га нећете схватити озбиљно, али има ситуација када тај савет треба прихватити. Иако смо конфликтним ситуацијама изложени свакодневно, неке од њих баш би могли и да избегнемо. Добро размислите како људи са којима се срећете утичу на вас. Избегавајте крпеље који вам исисавају енергију – лако ћете их сами препознати. Ако вас нервирају вести на ТВ, немојте да их гледате. Ја сам престао да гледам чак и забавне програме који пречесто репродукују апсурде којима смо изложени у животу, јер ми чак и они изазивају физиолошку реакцију. Просто ми порасте лучење адреналина и кортизола и организам због тога пати.

Природа се побринула да ипак можемо и више од тога. Наше тело има моћ регенерације и оно то ради стално. Након стресне ситуације важно је да се тело и ум опусте. У томе вам на пример могу помоћи шетња, медитација или молитва. Користите оно што вама више одговара. И ако не будете могли у потпуности да уклоните стрес немојте мислити да ваши покушаји немају смисла. Сетите се да је мала доза стреса оправдана. Важно је да пронађете равнотежу између напетости и одмора.

Разговори са пријатељима имају снажан умирујући ефекат после стресних ситуација, јер комбинују емоционалну подршку, физиолошко смањење напетости и осећај повезаности.

Како пријатељски разговори помажу?

• Емоционална вентилација – када поделимо бриге са пријатељем, ослобађамо се унутрашњег притиска и добијамо осећај олакшања.
• Нормализација искуства – пријатељи често подсећају да нисмо сами у проблему, што смањује осећај изолованости.
• Физиолошки ефекти – друштвена подршка смањује ниво кортизола (хормона стреса) и подстиче лучење окситоцина, који доноси осећај смирености.
• Когнитивна перспектива – разговор помаже да сагледамо ситуацију из другог угла, што олакшава рационалније доношење одлука.
• Хумор и дистракција – пријатељи често користе шалу или скретање пажње, што брзо ублажава напетост.

 

Научни увиди

• ·        Истраживања показују да друштвена подршка значајно смањује ризик од анксиозности и депресије код људи изложених стресу.
• ·        Људи који имају блиске пријатељске односе брже се опорављају од стресних догађаја и имају јачи имунитет.
• ·        Чак и кратак разговор може да снизи физиолошке показатеље стреса, попут пулса и крвног притиска.

 

Дакле, пријатељски разговори нису само друштвена активност – они су природан механизам регулације стреса који јача и ментално и физичко здравље.

Снага заједништва против стреса

Дуготрајни протести и свакодневна изложеност притисцима остављају траг на нашем телу и уму. Фрустрација и хронични стрес су природна последица борбе за правду, али не смемо заборавити да нисмо сами.

У тренуцима исцрпљености, највећа снага лежи у заједништву. Разговор са пријатељем, осмех у пролазу, заједничко дисање или кратка шетња – све су то мали гестови који помажу да се растеретимо и повратимо унутрашњи мир.

Подржавајмо једни друге:

• Слушајмо без осуђивања.
• Делимо искуства и осећаје.
• Подсећајмо се да је одмор једнако важан као и борба.
• Смејмо се заједно, чак и кад мислимо да нема разлога.

Наша солидарност није само политичка – она је и емоционална заштита. Када бринемо једни о другима, градимо отпорност и показујемо да ни репресија ни страх не могу сломити дух заједнице.

Зато, у овим тешким временима, негујмо међусобну подршку. Она је наш штит, наш лек и доказ да се снага не мери само бројем људи на улици, већ и топлином коју пружамо једни другима.