Кинетички модел стварности

Када држава дође у сукоб са сопственим тужилаштвом за организовани криминал нема више потребе тражити додатна признања од државних службеника да су умешани у организовани криминал. Председник који доследно и истрајно прекорачује уставна овлашћења није више ништа друго него тиранин, чак и ако је претходно директно изабран на демократским изборима. Са тиранином који отворено ангажује криминалце да га бране од народа, неће хтети да буде повезан нико од политичара којима је иоле стало до сопствене каријере. То подједнако важи за стране политичаре, као и за домаће. Од њега су већ почели да беже као да има шугу.

Промене рејтинга локалних политичара су само последица далекосежнијих промена политичких ставова, а ти политички ставови се мењају кроз комплексне интеракције појединаца, инфлуенсера, група којима припадају, професионалних удружења, медија, друштвених мрежа и њихове свеобухватне перцепције стварности. Процеси којима се политички ставови формирају и мењају представљају занимљиву тему и за науку. Тренутно се динамика формирања и промене ставова разматра из угла неколико различитих научних парадигми.

• ·       Србија је искусила дубоку поларизацију након трагедије у Новом Саду и последичних протеста. Ову појаву најбоље објашњавају модели ограниченог поверења. Они нас уче да када људи слушају само оне који мисле исто што и они, јавно мњење се фрагментира у групе унутар којих се може чути само понављајућа јека. Међутим, мирни протести могу утицати да се прошире границе поверења, показујући неодлучним грађанима да се анти-корупцијске вредности деле међу разноликим групама. То се у Србији већ десило. Окупљањем упркос различитостима грађани показују да су искреност и правда вредности које деле многи, а не само неколицина.
• ·       Улични протести и блокаде били су школски пример за процес формирања локалног консензуса: појединци су усвајали ставове већине у својим непосредним мрежама (студентским групама, синдикатима). За описивање овог процеса најпогоднији концепт дају модели бирача и већинске владавине. Они откривају како се консензус шири. У малим групама, појединци усвајају став већине. Мирни протести стварају видљиве локалне већине – студенте, раднике, породице – чији се гласови шире. Сваки корак на улици сигнализира да је мишљење већине интегритет, а не корупција.
• ·     Изгледа да је српско друштво током протекле године осциловало између консензуса и поларизације. У најмању руку то можемо рећи за доминантну перцепцију српског друштва у јавности која зависи од тренутних догађања, протеста, репресије, реакција страних фактора итд. За описивање критичних прелаза између консензуса, поларизације и коегзистенције више мишљења најпогоднији су модели кинетичке размене. Мишљења и ставови се развијају кроз процесе размене сличне интеракцијама честица у физичкој хемији. Ставови и мишљења се у овим моделима прилагођавају пондерисаним усредњавањем што их чини најсложенијим и најреалистичнијим у овој малој групи модела које смо овде упоредили. Без улажења у детаље механизма интеракција, можемо закључити да модели кинетичке размене показују како се друштва могу изненада пребацити из фрагментације у јединство. Мирни отпор делује као искра која трансформише очај у колективну снагу. Друштвени медији доводе до додатног нелинеарног појачавања мишљења мањина. Баш као што мали енергетски приливи могу пребацити физички систем у ново стање, ненасилни протести могу преокренути систем вредности целе нације у смеру праведности и транспарентности.

Србија се суочила са болним изазовима, али наука нас подсећа да чак и у турбулентним временима, мале силе могу покренути велике промене. Мирни протест је стабилизујућа сила која може померити наше друштво од поделе ка достојанству. Заједништвом без насиља стварамо услове за консензус, поверење и будућност без корупције.