Снаге хаоса

 

Већина мојих колега мисли да међу најзанимљивије теме којима сам се бавио у својим истраживањима спада прича о хаосу. Под хаосом се уобичајено подразумева неки облик неуређености. Прва асоцијација би могла да буде соба типичног тинејџера, али у контексту актуелних дешавања у Србији, најближа асоцијација је ратна стихија која прети да поново захвати наше поднебље. Битна разлика између ова два примера је димензија времена. Неуредна соба је статична и у сваком тренутку садржи висок степен неуређености али не асоцира нас на динамички процес настајања и развоја хаоса. У ратној стихији временска динамика је суштинска компонента неуређености. Најважнија последица неуређености динамичких система као што је ратна стихија јесте непредвидљивост исхода и уопште тока догађаја.

Код хаотичних динамичких система непредвидљивост је последица особине коју зовемо осетљивост на почетне услове, што је познато и као ефекат лептира. Ова тема је била инспирација многих уметничких дела укључујући и први наставак Парка из доба јуре. Идеја иза овог појма је да и најмања промена као што је замах крила једног лептира, може кроз низ узрока и последица довести до катастрофалне непогоде километрима далеко од примарног узрока. Зачетник ове идеје је научник Едвард Лоренц који се бавио моделирањем временских непогода и динамиком флуида. Немојте размишљати о овом ефекту као теорији да урагане на Флориди изазивају лептири у западној Африци. Да би настао катастрофални ураган неопходна је акумулација огромних количина енергије. То се обично дешава тако што се огромна количина сунчеве енергије акумулира у воденој маси Атлантика. Поента ове приче је у непредвидљивости. Практично је немогуће предвидети да ли ће, када ће и где ће избити торнадо. Ова појава је један од облика самоорганизације у природи, и изузетно је осетљива на прецизне вредности хидрометереолошких параметара као што су температуре појединих слојева атмосфере, разлике у притисцима, влажност и сл. То је онио што подразумевамо под осетљивошћу на почетне услове.

Ја сам се бавио моделирањем појаве хаоса у осцилаторним реакцијама под контролисаним условима. Хаос у друштвеним трансформацијама и катастрофама је мало другачији од хаоса у чаши са неколико реагенаса. Један од разлога те различитости је што друштвене промене доживљавамо субјективно. То је као кад би ток осцилаторне реакције посматрали из угла једног атома који мења своја стања, везује се за друге атоме, раскида везе, вибрира, добија и губи енергију, понекад емитује или апсорбује светлост, судара се са другим атомима. Ово случајно понашање појединачног атома се игром великих бројева у систему са великим бројем атома преводи у кохерентну трансформацију ансамбла честица које наизменично учествују у глобалној промени стања система, тако да се средње вредности мењају по некој природној динамици којом управљају контролни параметри задати руком експериментатора. Ове промене су увек у складу са природом динамичког система и експериментатор може само да бира стања у оквиру спектра доступног датом систему. Слично томе, и друштвени системи такође имају своју сопствену динамику. Тржиште је самоорганизовано и подлеже законима понуде и потражње. Држава управља овим системима колико и експериментатор хемијском реакцијом – бира динамичка стања из спектра доступних стања за дати систем. Ако су те интервенције на тржишту мале условно говоримо о слободном тржишту.

Оно што је битно различито у друштвеним системима је присуство слободне воље. Људи се понашају као независни агенти који скупљају информације из свог окружења и прилагођавају се променама. Зато је тешко поставити успешну прогнозу било каквог развоја друштва. Друштво кроз појединце реагује на ту прогнозу новим прилагођавањем и мења исход процеса. Ипак игра великих бројева има важну улогу и у друштвеним системима. На нивоу статистике управљање доношењем одлука је постало рутина и успешан бизнис, којим се ефикасно баве медији и маркетиншке агенције.

Други разлог због кога су друштвени системи посебни јесте то што људи као независни агенти имају могућност да у игру великих бројева унесу потпуно нове елементе који мењају правила игре у ходу. Није само људска креативност узрок ове појаве иако јесте кључни елемент. Битан фактор у развоју друштва није само развој средстава производње и начина потрошње. Још је важније оно у шта људи верују јер од тога зависи њихово понашање. Људи временом развијају различите системе веровања од којих неки преживљавају током векова а други, вероватно бројнији  су кратког живота и пролазе са сезоном годишњег доба. Наука је један од таквих система веровања и она је донела модерном друштву промене на скали која није виђена никада раније од настанка људи.

За предвиђање динамике друштвених промена неопходно је осим разумевања природних законитости предвидети и динамику система веровања. Са веровањима се мења и цео систем вредности, и животни циљеви. Значај система веровања је управо у прогнози животних токова од којих зависи оно што за себе можемо очекивати у данима који нам предстоје. Идеја привредног раста је концепт који је доминантно управљао очекивањима модерног човека од периода индустријске револуције. Од тога да ли су наша очекивања испуњена или изневерена зависи наш субјективни осећај задовољства који управља нашом мотивацијом.

Власт у Србији се као и свака друга власт заснива на некој врсти поверења која обезбеђује да одређени број грађана даје свој глас људима који контролишу све полуге власти. Уколико неко даје свој глас, не зато што верује да ће му бити боље, онда то вероватно чини зато што верује да му бар неће бити горе. Власт се у Србији нашла у проблему јер су људи нашли нову наду. Студенти су је пробудили. Појавила се нова парадигма и променила су се правила игре. Одједном сви видимо да имамо паметну и храбру младост која уме боље. И чини боље.

Када бих умео и могао да напишем једначине које би предвиделе исход ове борбе која се сада у Србији води, нисам сигуран да бих желео да своју прогнозу поделим са вама. Таква прогноза би могла да подстакне власт да усмере свој отпор према променама на начин који би одложио неизбежну промену која свакако долази. Притисак у лонцу у коме се кувамо свакако расте. Какав ће бити исход зависи од свих нас. То је оно што не могу да промене ни хулигани који су организовани у паравојне формације, ни терор над побуњеним интелектуалцима, ни претње нападима споља на нашу веру и државу. Цео систем је и тако већ под контролом организованог криминала и корумпираних политичара. Оно што су нам студенти открили јесте да систем не чине ни криминалци ни политичари. Систем смо ми. То је оно што нам даје моћ. Нећемо играти онако како они свирају.