Катализатори промена

 Изгледа да је најтеже објаснити некоме баш оне научне појмове којима се научник бави током дугог низа година. Временом усвојена знања почињу да се подразумевају и чини нам се да су то очигледне чињенице. Често ми се дешавало да ме таква заблуда доведе у непријатну ситуацију да морам у ходу да мењам ток излагања и правим дугачке дигресије које ремете динамику презентације. Зато сада касним са објављивањем овог поста јер сам током писања схватио да морам потпуно да променим приступ.

Покушаћу за почетак да покажем да у реакционим системима до исте промене могу водити различити путеви. То је исто као што од једног до другог града можете стићи различитим путевима. Можете користити аутопут, али ако не желите да плаћате путарину, можете се одлучити да идете нешто споријим локалним путем.

Посматрајмо например оксидацију угљен моноксида. Угљен моноксид је отрован гас чији молекули садрже по један атом кисеоника и један атом угљеника. Често се ослобађа као производ непотпуног сагоревања и много пута је доводио до смрти недужних жртава несвесних да из њихове ватре осим преко потребне топлине добијају и тог нежељеног госта без укуса и мириса. Уобичајени узрок ове појаве је недовољно проветравање и неефикасан одвод продуката сагоревања услед неодржавања проходности оџака.

Уколико желимо да елиминишемо угљен моноксид из неке просторије реакција оксидације је ефикасно решење. Упрошћено речено, у реакцијама оксидације, једињења као што је угљен моноксид доводе се у контакт са другим једињењима која садрже атоме кисеоника, или директно са молекулима кисеоника који се састоје од по два атома кисеоника. Кисеоник је исти онај гас који је нама неопходан за живот и који добијамо из ваздуха дисањем. Када се молекули угљен моноксида и молекули кисеоника слободно крећу у истом простору, међусобно се сударају и понекад ти судари доводе до разарања веза међу атомима или до стварања нових веза које нису претходно постојале. Тако настају нова једињења са другачијим хемијским својствима. У случају оксидације угљен моноксида један додатни атом кисеоника се везује за атом угљеника и тако настаје много мање опасни угљен диоксид. Заправо, осим што је штетан као гас стаклене баште, угљен диоксид може такође да доведе и до гушења али само ако у просторији више нема довољно кисеоника, јер он сам није отрован као угљен моноксид.

Веза

Проблем настаје зато што процес оксидације угљен моноксида није јако ефикасан. Потребан је велики број судара међу молекулима да би се тек део њих завршио жељеним исходом и формирањем неотровног угљен диоксида. Зато се процес обично убрзава тако што им се доведи неки облик енергије као што је топлота да би се покренула реакција. Довођењем топлоте молекули се убрзавају тако да њихови судари доводе до интензивније размене енергије и тиме се повећава ефикасност процеса а то значи и број молекула угљен моноксида који се трансформишу у угљен диоксид.

Поред довођења топлоте, овај процес се може додатно убрзати уколико се у додир са гасовима доведе и платинска жица или платинска плочица. У том случају молекули гаса се сударају не само међусобно него и са атомима платине на површини метала. Неки од молекула угљен моноксида и неки од молекула кисеоника се везују за атоме на површини метала. Понекад се везани молекули гаса налазе довољно близу једни другима тако да могу да направе нову везу између додатног атома кисеоника и атома угљеника из угљен моноксида и да тако формирају молекул угљен диоксида. Када се молекул угљен диоксида откачи са површине метала атоми платине се ослобађају за везивање нових молекула гаса а да при том они сами нису хемијски промењени у односу на почетно стање. Овај ефекат је познат под именом катализа и веома је користан јер вишеструко убрзава хемијску трансформацију, захваљујући чињеници да исти атоми платине могу да учествују у процесу много пута. Овај процес се дешава и у катализатору вашег аутомобила.

Веза

 

Оно што је битно за нашу причу јесте чињеница да катализа представља неку врсту пречице, или боље рећи аутопута, који нас води од угљен моноксида и кисеоника до угљен диоксида али не директним, него бржим путем. Можда ова аналогија делује нелогично, али замислите само да директни пут води преко високог брда, а ауто пут преко знатно нижег превоја, или још боље, кроз нови тунел. То онда и није тако тешко разумети, зар не?

Ако сте прочитали претходни пост, могли сте да пронађете неке информације о једној класи хемијских реакција које су познате као осцилаторне реакције. Може вам бити занимљиво да овом приликом откријемо да и каталитичка оксидација угљенмоноксида кисеоником на платини такође може под неким околностима да се понашакао осцилаторна реакција. Ово није случајно. Све осцилаторне реакције са којима сам се ја срео на неки начин су укључивале катализу као део механизма који доводи до периодичне динамике. Комбинације различитих реакционих путева имају заправо кључну улогу у одигравању осцилаторних реакција.

Заправо, немам разлога да сумњам да би комбинације различитих путева трансформације морале играти кључну улогу и у појави цикличних процеса у друштвеним системима такође. Цивилизација какву ми познајемо данас, развија се током последњих миленијума уз огромно убрзање у потрошњи природних ресурса. Кључни фактор овог убрзања је каталитички ефекат који остварују различите иновације. У различитим историјским раздобљима иновације су доводиле до промена путева којима људи задовољавају своје потребе. Повећана ефикасност трошења природних ресурса је доводила до повећаних захтева за новим средствима којима се потребе задовољавају али и до повећаног обима потреба као и до настајања сасвим нових потреба. Развој нових путева трошења расположивих ресурса и задовољавања потреба пролази сопствену еволуцију која прати периодичне обрасце откривања, ширења, засићења и замирања до кога долази увек када се на хоризонту појави нешто још новије.

У времену овако динамичног развоја, политика уништавања научне базе Србије у циљу остваривања себичних циљева политичког естаблишмента има самодеструктивни карактер. Покушаји да се заменом теза професори и истраживачи представе у медијима као корумпирани профитери представља очајнички покушај власти да поврати изгубљено поверење у редовима сопствених гласача. Без науке ниједно савремено друштво не може да издржи притисак сталних промена јер без науке нема иновација. Мера вредности у времену које долази биће каталитички ефекат знања који може да се оствари, а владари који нису спремни да прихвате ову чињеницу и да јој се прилагоде, себе су осудили на пропаст.

Сусрели смо се са режимом који упорно идентификује сваку критику са непријатељским нападом на државу, а себе и своје интересе идентификује са интересима народа. То није нешто ново у историјским оквирима. Оно што је ново представља освешћеност народа да су промене могуће, па чак и да нису тако далеко. Све што је било потребно јесте појава мирног и организованог студентског бунта који је деловао као катализатор у процесу трансформације започетом пре више година.