Цикличност промена

 

Имао сам срећу да у раној фази каријере сретнем једног искусног научника, већ тада афирмисаног у светским размерама у области макромолекула. То је био професор Петар Дворнић. Након што је саслушао чиме сам ја почео да се бавим изрекао је велику истину која ми се урезала у памћење и често сам се тог разговора сећао. Рекао је: „Ја целог живота изучавам макромолекуле и за мене су макромолекули свуда. Верујем да ћете и ви колега свуда видети осцилаторне реакције.“ Та идеја ми се од тада враћа као бумеранг. Наиме, током већег дела научне каријере ја сам се заиста бавио механизмима осцилаторних реакција па је и моје виђење природе одређено највише сазнањима до којих сам управо тако дошао.

За велику већину људи које познајем осцилаторне реакције нису појам са којим се често срећу. Људи који се не баве хемијом и физичком хемијом углавном нису ни чули за њих. Зато би било неодговорно да прескочим веома кратко појашњење овог појма, али уверавам читаоца да му предзнање из хемије неће бити неопходно.

Укратко речено осцилаторне реакције представљају једну класу хемијских реакција које се од других разликују по томе што испољавају мало другачије облике динамике. Сви физичкохемијски процеси теже да достигну неки облик равнотеже. Ако на пример доведемо неки хемијски систем у стање које се од равнотежног разликује по томе што му је киселост већа од равнотежне, оправдано је очекивати да ће се у том систему дешавати реакције које смањују киселост. Напротив, осцилаторне реакције су такви процеси код којих би у сличној ситуацији могло да се деси да током времена киселост наизменично расте и опада и то потпуно спонтано, без интервенције истраживача који би реметио природни ток процеса. Можда се ви према овој чињеници осећате потпуно равнодушно, али мене је сазнање да такви системи постоје опчинило толико да сам наставио да се бавим истраживањима у овој области током целе каријере. Заправо сам прве информације о осцилаторним реакцијама добио из кратког документарног прилога у научном програму РТС, не знајући да је тај прилог правио проф. Слободан Анић који ми је током првих корака у науци био ментор заједно са својом супругом проф. Љиљаном Колар-Анић.

Наравно, ја нисам једини кога је спознаја о постојању осцилаторних реакција изненадила. Иако је прва осцилаторна реакција описана још 1921. године, ово откриће је остало релативно незапажено током низа година. Зато је руски научник Белоусов имао велике проблеме да убеди уреднике и рецензенте да није погрешио у својим експериментима када је покушао да објави своје откриће реакције која је данас позната као Белоусов -Жаботински осцилаторна реакција. Захваљујући интензивним периодичним променама боја током одигравања ове реакције, она је и данас један од омиљених показних експеримената на фестивалима науке. Интернет је препун спектакуларних снимака извођења ове реакције, који много боље илуструју лепоту науке од текстова о механизмима који објашњавају узроке овако егзотичне динамике. Предлажем читаоцу да потражи ове снимке и ужива у њима.

Детаљна објашњења механизама осцилаторних реакција далеко су изван тематских оквира овог блога. Волео бих да са мном испратите једно описно тумачење које је увелико применљиво на физичкохемијске процесе као што су осцилаторне реакције, мада је изворно осмишљено за сасвим другачије процесе. Наиме, још пре експерименталног открића осцилаторних реакција Лотка је понудио објашњење периодичних промена насељености популације грабљиваца и њиховог плена. Ово објашњење је подупрто математичком анализом и нумеричким симулацијама али нам за разумевање механизма ни то неће бити неопходно.

Посматрајмо неку територију на којој има траве у изобиљу, травом се хране зечеви, а зечевима се хране лисице. Уколико лисица има релативно мало, околности су повољне за популацију зечева који се мирно хране и размножавају тако да њихова популација расте током времена. Пораст популације зечева одговара и лисицама јер и њима постаје све лакше да дођу до хране, тако да и њихова популација почиње да расте. Под неким за сада нама небитним околностима у оваквом систему може у таквим околностима доћи до критичне промене. Када је популација лисица довољно велика, брзина пораста популације зечева више није довољна да надокнади брзину смањења услед прекомерног улова од стране лукавог предатора. Тада популација зечева почиње да се смањује. Уколико је овај еколошки систем затворен и без додатних елемената или извора хране за лисице, опадање популације зечева неопходно доводи до успоравања размножавања лисица а затим и до смањивања њихове популације. Када се број лисица довољно смањи систем се враћа у полазну тачку и нови циклус може да почне.

Извор

 

Лоткин модел је био први математички модел који је успешно објашњавао не само периодичне процесе у екосистемима него и у физичкохемијским динамичким системима као што су осцилаторне реакције. Заправо, показало се да динамички феномени  веома често могу да се опишу (до неког предефинисаног степена детаљности) јединственим моделима, чак и када је њихова природа веома различита.

Веома широка применљивост компјутерског моделирања у различитим друштвеним појавама, укључујући и динамику друштвених промена, привукла ми је пажњу када сам наишао на научну заједницу која је своју област деловања дефинисала као Системску динамику. Њихов зачетник је професор Форестер. Као и у другим областима науке, и овде је природно било и промашаја и изневерених очекивања, али општи приступ који је овде предложен показује да нема разлога да компјутерско моделирање не буде корисно у моделирању друштвене динамике. Наиме, политичке одлуке се свакодневно доносе на основу неких субјективних модела стварности и то на начин који је често заснован на непровереним принципима. Примена компјутерских модела може само помоћи у доношењу тачнијих и поузданијих прогноза за друштвене процесе и такви алати ће се временом даље усавршавати. Оно што је специфично за друштвене динамичке системе јесте да ток процеса може бити под утицајем саме прогнозе, која може утицати на доношење одлука и мењати изгледе за реализацију прогнозе.

Без обзира на специфичности друштвених динамичких система, током векова су научници уочавали законитости промена и препознавали их као неку форму цикличности, слично осцилаторним реакцијама у хемији. Извесно је да се историјски догађаји не понављају на идентичан начин. Уобичајено је да се формулише да у случају друштвених промена цикличност промена дешава кроз понављање истих образаца али на увек нови начин. Ако сте радознали потражите додатне информације о тзв. Цикличности историјских процеса на сајту Археофутуре. Чак и ако вам се не свиди све што ћете тамо наћи, на овом сајту је обиље информација о бројним научницима који су веровали у цикличност историје а многи од њих и даље развијају ову теорију.

Дозволите ми да на овом месту слободно интерпретирам своје виђење историјских законитости. Образац који се може препознати јесте рађање неког система власти, његов раст и развој, развој унутрашњих противречности које су уграђене у начин функционисања саме заједнице, што доводи до разарања система и стварања услова за настанак неке нове форме друштва. Волео бих да могу да кажем да је моја наука корисна у данашњој ситуацији у Србији и да може да укаже на могуће исходе, али ситуација је веома сложена када је у питању моделирање друштвених промена. Степен неизвесности садашњег тренутка у Србији, али и у Свету је још исувише велики да би се поуздано извео закључак да је промена система власти у Србији неизбежна баш сада.

Нешто се ипак може рећи поуздано. Историјски процес коме сведочимо условљен је законитостима које не остављају сумњу да промене долазе.