Алтернативне стварности

  Изненађујуће ажуран и тачан преглед свих најважнијих дешавања везаних за протесте у Србији, који су почели после пада надстрешнице у Новом Саду, и који трају до данас, може се наћи на Википедији . Укратко, надстрешница железничке станице у Новом Саду се срушила 01. 11. 2024. године, а ускоро смо сазнали да има 14 жртава страдалих на лицу места. Три особе су тешко повређене а две су касније подлегле повредама тако да је у овом догађају 16 особа изгубило живот. Паду надстрешнице је претходила реконструкција целе зграде која је трајала од 2021. године до средине 2024. године уз подршку великог кинеског пројекта Појас и пут . Реконструисана зграда је чак два пута свечано отварана уз помпезну пропагандну представу која је требало да промовише успешност политичког руководства Републике Србије. И поред тога, прва реакција Председника Вучића била је негирање кривице . Убрзо је постало очигледно да се сви трагови не могу сакрити под тепих па су најављена хапшења и истрага која би требал...

 Изгледа да је најтеже објаснити некоме баш оне научне појмове којима се научник бави током дугог низа година. Временом усвојена знања почињу да се подразумевају и чини нам се да су то очигледне чињенице. Често ми се дешавало да ме таква заблуда доведе у непријатну ситуацију да морам у ходу да мењам ток излагања и правим дугачке дигресије које ремете динамику презентације. Зато сада касним са објављивањем овог поста јер сам током писања схватио да морам потпуно да променим приступ. Покушаћу за почетак да покажем да у реакционим системима до исте промене могу водити различити путеви. То је исто као што од једног до другог града можете стићи различитим путевима. Можете користити аутопут, али ако не желите да плаћате путарину, можете се одлучити да идете нешто споријим локалним путем. Посматрајмо например оксидацију угљен моноксида. Угљен моноксид је отрован гас чији молекули садрже по један атом кисеоника и један атом угљеника. Често се ослобађа као производ непотпуног сагоревања...

  Имао сам срећу да у раној фази каријере сретнем једног искусног научника, већ тада афирмисаног у светским размерама у области макромолекула. То је био професор Петар Дворнић . Након што је саслушао чиме сам ја почео да се бавим изрекао је велику истину која ми се урезала у памћење и често сам се тог разговора сећао. Рекао је: „Ја целог живота изучавам макромолекуле и за мене су макромолекули свуда. Верујем да ћете и ви колега свуда видети осцилаторне реакције.“ Та идеја ми се од тада враћа као бумеранг. Наиме, током већег дела научне каријере ја сам се заиста бавио механизмима осцилаторних реакција па је и моје виђење природе одређено највише сазнањима до којих сам управо тако дошао. За велику већину људи које познајем осцилаторне реакције нису појам са којим се често срећу. Људи који се не баве хемијом и физичком хемијом углавном нису ни чули за њих. Зато би било неодговорно да прескочим веома кратко појашњење овог појма, али уверавам читаоца да му предзнање из хемије неће бит...